Fond za razvoj neprofitnog sektora Autonomne Pokrajine Vojvodine prepoznao je, kao jedan od velikih problema sa kojim se suočavaju udruženja građana, predrasude koje vladaju u javnosti o NVO sektoru. U saradnji sa TV Vojvodinom pokrenuli smo ciklus emisija na temu “Predrasude o NVO sektoru ili Kako javno zagovarati i lobirati za NVO sektor” s ciljem da se javnost senzibiliše za neophodnost postojanja udruženja građana u procesu demokratizacije društva.

U prvoj emisiji, na ovu temu, koja je emitovana u utorak 8. aprila u 22:00h na TV Vojvodina učestvovali su: Ana Segedinski, v.d. direktora Fonda za razvoj neprofitnog sektora AP Vojvodine; Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam koji se bavi međuetničkom tolerancijom, Ustavno pravnim okvirom decentralizacije i demokratizacije Srbije, promovisanjem saradnje u regionu, propagira ideju regionalizma u skladu sa savremenim evropskim trendovima i iskustvima, ostvarivanje prekogranične saradnje; Milica Mima Ružičić Novaković, kopredsedavajuća Veća FENS-a i predsednica Centra “Živeti uspravno“, organizacije koja pruža psihosocijalnu podršku osobama sa invaliditetom, unapređivanje kvaliteta njihovog života i zadovoljenja ličnih potreba i ambicija u društvenom životu, zatim unapređivanjem odnosa sa društvenom sredinom i podizanje svesti o položaju osoba sa invaliditetom; Marija Gajicki, koordinatorka udruženja građana “Vojvođanka – regionalna ženska inicijativa» koje se bavi podsticanjem, promocijom, zaštitom i unapređenjem ljudskih prava i sloboda naročito ženskih; Marko Topo, predsednik Studentske asocijacije univerziteta i osnivač ZOSEKIZA, udruženja koja se bave razvojem i afirmacijom neformalnog obrazovanja na Univerzitetu u Novom Sadu kao i podizanjem akademske, društvene i ekološke svesti studenata; Karolj Bereš, direktor Ekumenske Humanitarne Organizacije, u okviru koje deluje Resursni Centar za osobe sa invaliditetom i Romski resursni centar, koji se bave promocijom nenasilne komunikacije i nenasilnog rešavanja konflikata, izgradnjom mira i tolerancije, lepota različitosti i mirnog suživota. U emisiji se govorilo o širokom spektru predrasuda koje vladaju o NVO: “Oni puni k’o brod” a građani su siromašni! NVO sektor – je pojam koji obuhvata više od udruženja građana, tu su i verske zajednice, sindikati, strukovna udruženja... a kad se u medijima spomene NVO automatski se misli na udruženja građana, a statistika se odnosi na ceo NVO sektor....ne može se reći da onaj ko objavljuje tu informaciju ne zna o čemu se radi .....on namerno vrši zamenu teza. Kod nas postoji mnogo nevladinih organizacija i velika su opasnost za državnu politiku! Činjenica je da je jačina NVO sektora upravo proporcionalna dostignutim građanskim slobodama i toleranciji u nekom društvu. Udruženja građana odgovaraju na potrebe građana, a svakim danom se stvaraju nove potrebe – na koje odgovaraju udruženja građana, jer su fleksibilna. U Srbiji trenutno ima nešto preko 10.000 nevladinih organizacija. Od tog broja tek nešto oko 3.000 je koliko toliko aktivno. Primera radi, Mađarska sa sličnim brojem stanovnika ima oko 50.000, Nemačka oko 60.000, Britanija više od 600.000, dok u Americi ima preko milion i po nevladinih organizacija. NVO kao ekskluzivitet – ljudi se okupili da se bave onim što im se sviđa pa još i dobijaju novac za to! Ako već ovo društvo nema snage da se zahvali humanim i odgovornim ljudima, koji su svoje vreme, znanje i veštine stavili na raspolaganje slabima, nemoćnim i nejakim – onima koji ne mogu da se zalažu za sebe (to su ciljne grupe kojima se bavi NVO sektor) u teškim vremenima kad je država imala «važnija» posla, moglo bi da se pobrine da ih ne izlaže pozivu na javni linč.

Nevladinim organizacijama odgovara da deluju u neodređenom i neuređenom sistemu vrednosti! To nije tačno! Jer se nevladine organizacije sistematski i uporno bore za donošenje novog Zakona o udruženjima građana i Zakona o finansijskom poslovanju udruženja građana, koji bi bili usklađeni sa zakonima u EU. Da su NVO protiv vlade i države! Oni su kompatibilni. NVO odgovaraju na trenutne i novostvorene potrebe građana na koje sistem nema rešenje i odgovor. Dakle, oni pomažu onima koji su u stanju potrebe, uspostavljaju moguće modele za rešavanje problema i predlažu državi kako sistematski da reši problem. Razvojem društva neprekidno se stvaraju nove potrebe i uvek će i sve više biti potrebe za NVO. Sigurno imaju neki interes-misli se na materijalni. Na žalost u našem društvu nije razvijena solidarnost. Kod nas se ne može zamisliti da neko svoje slobodno vreme “troši” na slabe i nemoćne, a da pri tom nema neku korist = pare. Žalosno je da se humanost i altruizam, koji su osnov delovanja u NVO sektoru, gube pred manipulativnom humanošću – kad je neko human iz propagandnih razloga, što je slučaj u politici.

Oni su strani plaćenici i domaći izdajnici! Ovo je zgodno za stvaranje animoziteta prema NVO sektoru – jer ko nije, u startu, protiv izdajnika i plaćenika. To je jednostavna formula koja ne zahteva dodatni trud i obrazlaganje od strane onih kojima odgovara da se društvo ne demokratizuje i da se ne uspostavi vladavina prava. Nastaviće se……