Povodom 17. oktobra, Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva, Fond za razvoj neprofitnog sektora Autonomne Pokrajine Vojvodine i Centar za savremenu edukaciju iz Novog Sada organizovali su javnu raspravu: "Mogu i hoću - protiv siromaštva". Na skupu su govorili Ana Segedinski, v.d. direktora Fonda i doc. dr Dušan Marinković predsednik Upravnog odbora Fonda. Uvodničari su bili: Miša Đurković - istraživač Instituta za evropske studije, Dušan Kaličanin - teoretičar medija, Nemanja Milenković - direktor Televizije Vojvodine, Andrej Fajgelj - direktor Centra za savremenu edukaciju.

Učesnici su bili: predstavnici/e pokrajinskih institucija i fondova, predstavnici/e nevladinih organizacija, medija i građani/ke.

Opšti cilj Javne rasprave je ispitivanje odnosa medija, sistema vrednosti i borbe protiv siromaštva, kao i razvoj svesti o značaju podizanja sistema vrednosti za smanjenje siromaštva, o ulozi medija u razvoju vrednosti, iznalaženju konkretnih aktivnosti za razvoj vrednosti u medijima i uspostavljanje dijaloga između eksperata i predstavnika medija.

Siromaštvo nije samo ekonomski, već i socijalni i kulturološki problem. Zanimljivo je da iskustvo najvećih svetskih donatora - Evropske unije, pokazuje da prost priliv sredstava nije efikasan način u borbi protiv siromaštva. Pojašnjeno je i da su određeni preduslovi bitni za uspeh u borbi protiv siromaštva, kao što su uvažavanje posebnosti društva, rešavanje pratećih socio-kulturnih problema, ali i potrebe da društvo iznalazi sopstvene snage i motivaciju.

Otvarajući skup Ana Segedinski je podsetila na Nacionalnu strategiju za smanjenje siromaštva, koja je u Srbiji usvojena 16. oktobra 2003. godine. Ona je objasnila da Strategija mora da se bavi suzbijanjem, a ne samo posledicama siromaštva, te da mora biti definisana kao sastavni deo strategije društvenog razvoja, čiji je dugoročni cilj izgradnja uspešnog, ali pravednog društva, u kome će vladati solidarnost i jednakost šansi. U definisanju pojma siromaštva Ana Segedinski je navela da je to višedimenzionalan fenomen, koji pored nedovoljnih prihoda za zadovoljenje životnih potreba, podrazumeva i nemogućnost zapošljavanja, neodgovarajuće stambene uslove i neadekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnimuslugama.

Doc. dr Dušan Marinković je istakao da je problem siromaštva sistemske i kolektivne prirode, a ne problem pojedinačnih životnih neuspeha. Da bi se siromaštvo ublažilo i smanjilo, prevashodna je potrebno da etika ličnih odgovornosti bude pretočena u etiku institucionalne odgovornosti.

Istraživač Instituta za evropske studije dr Miša Đurković istakao je da je sloboda izbora, kako za društvo i zemlju, tako i za pojedinca, kod nas daleko manja nego ranije. Potrebno je društvo prilagoditi novom dobu, bez zatvaranja i izolacije. Pozicija naših medija prema ovom problemu, prema dr Đurkoviću, ostala je u okvirima opšte politizacije, pa se u pisanim medijima stalno insistira da smo siromašno društvo, i da se bavljenje siromaštvom svodi na bavljenje raspodelom u društvu, a ne stvaranjem nove vrednosti i motivisanju ljudi da rade. On je govorio i o ogromnoj ulozi lokalnih medija, koji se ne bave problemima lokalnih zajednica, što je njihova osnovna uloga, nego se bave vestima sa nacionalnog nivoa. Takođe je istakao i ogroman značaj bavljenjem mladim ljudima, kojima je lakše približiti nove vrednosti kao što su kontinuitet, strpljivost i istrajnost na određenom radnom mestu. Teoretičar medija Dušan Kaličanin je takođe istakao odgovornost medija kada su u pitanju mladi ljudi, kojima je, u sistemu vrednosti, potrebno ponuditi metod ličnog primera, koji mladi najlakše prihvataju. Posmatrajući uspešne ljude u raznim oblastima, shvataju da je moguće nešto i postići, kazao je Kaličanin. Izlaganje mr Andreja Fajgelja, direktora Centra za savremenu edukaciju, odnosilo se na teorijski odnos siromaštva i vrednosti. On je podsetio da u našem društvu postoji teza da se rad ne isplati, što je jedan od uzroka siromaštva. Loše vrednovanje rada utiče na ponašanje na radnom mestu tako što se ne daje maksimum u svom poslu. Time se smanjuje produktivnost, a to utiče na konkurentnost na tržištu i dobit preduzeća. Gospodin Fajgelj je, takođe, objasnio da i mediji utiču na javnost i donosioce odluka, a javnost i donosioci odluka, izabravši radnu etiku, razvijaju vrednost rada, iz čega potiče ekonomski razvoj.

Miroslav Vasin, pomoćnik pokrajinskog sekretara za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova istakao je da Izvršno veće AP Vojvodine, u projektima sekretarijata i fondova vodi računa o ranjivim kategorijama, koje čine upravo siromašni. Takođe se, Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova bavi problematikom koja je izuzetno blisko povezana sa pojmom siromaštva a to je zapošljavanje. Gospodin Vasin je istakao značaj ovakvih Javnih rasprava, ukazujući na veliki doprinos Fonda za razvoj neprofitnog sektora AP Vojvodine, koji svojim aktivnostima pokreće teme od značaja za građane i udruženja građana.

Usvojeni su sledeći zaključci:

- Na medije u Srbiji moguće je delovati spolja i to treba da čine nevladine organizacije; potrebno je insistirati na interakciji između medija i javnosti
- Medijima u Srbiji treba neprestano skretati pažnju na njihovu obavezu da kreiraju normalan sistem vrednosti u društvu, što se posebno odnosi na javne radiotelevizijske servise Srbije i Vojvodine
- Medijima u Srbiji treba dostaviti istraživanja javnog mnjenja u kojima građani jasno ispoljavaju stav da su im najvažniji njjihovi lični ekonomski problemi. Od medija potom treba tražiti da slušaju “zahteve tržišta”
- Lokalnim i regionalnim medijima neprestano treba skretati pažnju da treba da izveštavaju o temama iz sredine u kojoj i za koju emituju program/prave informacije
- Nevladine organizacije treba da preuzmu inicijativu i da same medijima ponude materijale, serijale, TV spotove, dokumentarne filmove..., na teme siromaštva, rada i radne etike. Ovo se posebno odnosi na javne RTV servise Srbije i Vojvodine, koji, prema Zakonu o radiodifuziji, imaju i obavezu da emituju programe nezavisnih RTV produkcija
- Od posebnih inicijativa iznetih na javnoj raspravi, izdvajamo još i zahtev da se mediji više bave marginalizovanim grupama (osobe sa invaliditetom, Romi, žene, mladi...); zatim ponudu da se RTV Vojvodine na e-mail planiranje@rtv.co.yu upute svi konkretni predlozi za poboljšanje programa, kada su u pitanju teme siromaštva, rada i radne etike; zatim, od medija se traži da kroz metod ličnog primera, odnosno postavljanja pozitivnog uzora (npr. intervju sa najboljim studentom Novosadskog univerziteta...) rade na uspostavljanju zdravog sistema vrednosti, pre svega kod mladih ljudi.
- Potrebno je organizovati stalne edukacije novinara na teme siromaštva, rada i radne etike. Obuka novinara za pisanje o tim temama je i osnovni preduslov da bi se ove teme ozbiljno i sistematično obrađivale u medijima
- Uputiti zaključke medijima i kontinuirano lobirati kod odgovornih ljudi u medijima da unaprede svoj program/uređivačku politiku, kada su u pitanju teme siromaštva, rada i radne etike
- Umrežiti sve učesnike u javnoj raspravi, putem razmene adresa elektronske pošte.

Prema opštem mišljenju učesnika, javna rasprava bila je plodonosna, dinamična i ispunila je i opšte i posebne ciljeve koji su bili zadati.