Fond za razvoj neprofitnog sektora AP Vojvodine

Finansije lokalnih uprava u APV i evropske integracije

Izveštaj sa konferencije

FINANSIJE LOKALNIH UPRAVA U APV I EVROPSKE INTEGRACIJE

Održane 27. oktobra 2005.
u organizaciji Fonda za razvoj neprofitnog sektora AP Vojvodine
Novi Sad, Velika sala Skupštine AP Vojvodine

UVOD

U okviru Programa razvoja pro-evropskih reformskih politika, Fond za razvoj neprofitnog sektora AP Vojvodine uz podršku Fonda za otvoreno društvo, održao je jednodnevnu konferenciju "FINANSIJE LOKALNIH UPRAVA U APV I EVROPSKE INTEGRACIJE".

Tema konferencije je bila politika lokalnih javnih finansija u Pokrajini sa naglaskom na finansijske resurse opština.

Cilj konferencije je bio da se informisanjem i diskusijom o finansijskim aspektima rada lokalnih vlasti u Vojvodini, posebno vezano za transparentnost budžeta, između okupljenih predstavnika lokalnih uprava i lokalnih nevladinih organizacija uspostavi bolje međusobno razumevanje i spremnost kako za međusobnu tako i za regionalnu saradnju i sprovođenje novih, reformski i razvojno orijentisanih javnih politika usmerenih na uključivanje Vojvodine u procese evropske integracije.

Konferenciju su medijski pratili: Agencija BETA, TV Novi Sad-informativni porgam na srpskom i mađarskom jeziku, Radio Novi Sad, RTV Panonija, Radio 021 i Građanski list.

Učesnici konferencije su bili predstavnici lokalnih samouprava i nevladinih organizacija iz Pokrajine.

Dobrodošlicu je gostima i učesnicima poželeo gospodin Emil Fejzulahi, sekretar Sekretarijata za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju Izvršnog Veća AP Vojvodine. Prezentacije na konferenciji su imali gospođa Dragana Papić, Načelnik sektora za fiskalne i makroekonomske analize u pokrajinskom Sekretarijatu za finansije, gospodin Goran Ješić, predsednik opštine Inđija, gospodin Ferid Mustafić, pomoćnik načelnika za informatiku i informacije iz opštine Tešanj i gospođa Snežana Voštinarov, direktor Službe za komunikaciju i koordinaciju odnosa sa građanima Uprave Grada Beograda i koordinator procesa javnih rasprava o gradskom budžetu Grada Beograda.

I PLENARNI DEO KONFERENCIJE

Otvarajući skup, goste i učesnike Konferencije pozdravila je direktorka Fonda za razvoj neprofitnog sektora AP Vojvodine, Ljiljana Milošević koja je, zatim reč dala gospodinu Emilu Fejzulahiju, Pokrajinskom sekretaru za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju.

Gospodin Fejzulahi je pozdravio prisutne goste i učesnike i istakao da bi današnjoj temi konferencije trebalo posvetiti više pažnje ubuduće. Građani najveći deo svog života provode u jednoj sredini i s obirom na tu činjenicu, treba da dobiju više mogućnosti za kontrolu javnih finansija, kao što je to praksa u zemljama Evropske unije. Kao predstavnik izvršnog organa kritikovao je trenutno stanje i istakao da je trenutno teško pronaći sistem, posebno u Evropi, u kojem su javne finansije u većoj meri centralizovane nego u Srbiji. Takođe je istakao da je došlo vreme za decentralizaciju javnih finansija, jer je to evropska tendencija i da je nakon oktobarskih promena 2000. godine centralizacija možda imala opravdanje, jer se tada uvodio red u javne finansije. Neophodno je da se omogući direktno učešće građana u kreiranju budžeta opština i gradova i bolja kontrola javnih finansija s njihove strane.

U daljem obraćanju učesnicima ukazao je na činjenicu da je Vojvodina i vojvođanske opštine u daleko nezavidnijem položaju od ostalog dela Srbije u pogledu izdvajanja iz republičkog budžeta, regulisanim Zakonom o transfernim sredstvima. Građani Vojvodine, samo na osnovu jednog zakona, imaju 600 dinara manje po glavi stanovnika, a Vojvodina je uskraćena za ukupno 12 milijardi dinara godišnje. Prema njegovim rečima, lokalne samouprave su danas samo upravne strukture, a trebalo bi im dati status privrednog subjekta tako da samostalno mogu da kupuju i prodaju zemljište i da upravljaju izvornim prihodima, a ne da se to svodi na takse i nadoknade, dok se opštinski budžeti najvećim delom pune transfernim sredstvma iz republičkog budžeta. Ovom prilikom gospodin Fejzulahi je pozdravio vraćanje Zakona o vraćanju imovine lokalnim samoupravama, ali je napomenuo da prethodno treba poništiti Zakon o imovini u svojini Republike Srbije, kojim je opštinama ukinuto pravo na sopstvenu imovinu i definisati o kojoj imovini je reč.

Na kraju svog izlaganja, gospodin Fejzulahi je izrazio bojazan da nijedna opština u Vojvodini neće dobiti ISO standard uskoro. Zahvalio se Fondu za razvoj neprofitnog sektora na inicijativi i izrazio nadu da će iz ove Konferencije proisteći rezultati pozitivni za sve.

Nakon uvodnog izlaganja gospodina Fejzulahija svoju prezentaciju održala je gospođa Dragana Papić, Načelnik sektora za fiskalne i makroekonomske analize u pokrajinskom Sekretarijatu za finansije. Gospođa Papić je istakla da su javni prihodi poznati samo Beogradu, pa otuda ne postoji ni baza podataka neophodna za analizu fiskalnog potencijala opština i pokrajine, pa je otuda onemogućena evidencija više od polovine budžetskih prihoda opština i gradova u Vojvodini. Saglasno zakonu, to može da se čini samo na nivou republike.

Takođe, gospođa Papić je istakla da nisu evidentirani prihodi od akciza i poreza na promet kod uvoza, carina i drugih uvoznih dažbina, novčanih kazni za carinske prekršaje i sredstava koja naplaćuju institucije Srbije i Crne Gore. Od 1. januara ove godine nije evidentiran ni porez na dodatu vrednost kao fiskalno najizdašniji budžetski prihod, a nisu evidentirana ni primanja koja je budžet republike ostvario od privatizacije preduzeća na teritoriji Vojvodine. Napomenuto je da nije udovoljeno zahtevu pokrajinskog Sekretarijata za finansije, da se obezbedi evidencija svih javnih prihoda na nivou opština.
Gospođa Papić je navela da je za ovu godinu predviđen transfer iz republičkog budžeta u visini od 13,8 milijardi dinara za čitavu Vojvodinu i ukazala na nesrazmeru između visine transfernih sredstava koja su Zakonom raspoređena po pojedinim vojvođanskim opštinama i rasta, odnosno pada njihovih prihoda u odnosu na isti period prošle godine. Dodala je i podatke, da su najveće transfere u prvom tromesečju ove godine imale opštine Sremski Karlovci (1.119 dinara po stanovniku), Bački Petrovac (776 dinara po stanovniku), Apatin (774 dinara po stanovniku), Irig (770 dinara po stanovniku). Prema realnom rastu prihoda Sremski Karlovci su ostvarili 108 odsto, Bački Petrovac 92 odsto, a Irig 58 odsto. Najmanje transfera iz republičkog budžeta imale su opštine Temerin (112 dinara po stanovniku), Žabalj (148 dinara po stanovniku) Vrbas (157 dinara po stanovniku). Temerin i Vrbas su ostvarile rast prihoda od po 5 odsto, a Žabalj 1,7 odsto.

Nakon prezentacije gospođe Papić, svoju prezentaciju je održao predsednik opštine Inđija, gospodin Goran Ješić. Na samom početku izlaganja gospodin Ješić je ukazao na to, da najveće transfere iz budžeta u Vojvodini dobijaju tri opštine u kojima je na vlasti G 17 plus, a to su Sremski Karlovci, Bački Petrovac i Irig. Ocenio je da su lokalne samouprave, bez obzira na to da li su u Srbiji ili u Vojvodini, u "katastrofalnom položaju", pošto je u Srbiji na delu fiskalna centralizacija koja podseća na one iz socijalističkih zemalja iz vremena hladnog rata. Istakao je da se lokalnim smoupravama ne dopušta da same prikupljaju porez na imovinu sa sopstvene teritorije. Obzirom da republika ubira opštinske prihode, logično je da je naplata tih prihoda izuzetno mala. Gospodin Ješić je naveo da se veliki procenat izdvaja iz vojvođanskog budžeta za lične dohotke i za opštu potrošnju, dodajući da novac treba usmeriti u investicije. Takođe je istakao da su opštinama poverene neke nadležnosti po Zakonu o lokalnoj samoupravi, ali im nisu poverena i sredstva za izvršavanje tih nadležnosti.

U svom daljem izlaganju, gospodin Ješić je postavio pitanje gde se sada nalazimo. Ocenio je kao pogrešnu preporuku da se opštine udružuju, jer ako se sabere nula i nula, opet se dobija nula. Takođe je kritikovao inicijativu da se oslobodi 10 odsto zaposlenih u zdravstvu. Umesto ove mere, neophodno je reformisati državnu administraciju. Kao izlaz, gospodin Ješić je naveo modele koji postoje u svetu i u Evropi, poreze na imovinu treba dati opštinama uz mogućnost samostanog određivanja nivoa, kao što i visina zarada treba da bude Opštinska odluka. Takođe je pitao gde je u svemu korporativna dobit, koje su programske linije i koje su stimulacije.

Na kraju svog izlaganja, gospodin Ješić je istakao da nema političke volje da se ozbiljno priđe problemu i da bez toga nema razvoja, gubi se utakmica, a stopa nezaposlenosti raste, jer ne postoji strategija.

Predsedavajuća Konferencijom, direktorka Fonda Ljiljana Milošević je istakla da postoji želja da se nevladine organizacije više uključe i sarađuju sa lokalnim upravama. Zatim je pozvala gosta iz opštine Tešanj, gospodina Ferida Mustafića da predstavi svoju prezentaciju.

Gospodin Ferid Mustafić je pozdravio prisutne učesnike na konferenciji i poželeo uspešan rad. Naveo je da je opština Tešanj jedna od 12 opština Zeničko-Dobojskog kantona i da je dobila certifikat ISO standarda 9001:2000. U uvodnom delu svog izlaganja, govorio je o principima transparentnosti koji se ne mogu odvojeno posmatrati od principa efikasnosti ili participacije. Takođe je istakao da lokalnu samoupravu ne čine samo vlast ili samo građani, već i jedni i drugi u svom dinamičnom interakcijskom odnosu, što čini još jednu odliku transparentnosti. Zatim je govorio o participaciji u funkciji transparentnosti, pri čemu je naveo osnovne korake koje je potrebno ispoštovati. Naveo je informacije kao glavni "alat" kojim administracija može dobiti, ali i ne mora, epitet transparentne, pri čemu je neophodna informisanost na svim nivoima i u svim službama. Posebno je naglasio neophodnost informisanja u javnim nabavkama i budžetu, kao i ulogu odbornika u skupštinama. U svemu tome je istakao značaj informatizacije koja je u funkciji efikasnosti i transparentnosti. Kao osnovne elemente koji utiču na transparentnost, gospodin Mustafić je naveo motivaciju, sisteme i procedure, sistem upravljanja kvalitetom, liderstvo, konkurentnost, raznovrsnost načina i metoda javnosti u radu, edukaciju i saradnju sa NVO. Osnovni atributi koji se žele time dobiti su javno, otvoreno, pošteno, nepotkupljivo, a ne zatvoreno, skriveno,privilegovano itd.

U svom daljem izlaganju, gospodin Mustafić je prikazao pokazatelje vezane za samu opštinu, kao i dobre prakse opštine Tešanj. Pri tome je naveo osnovne kvalitete opštinske administracije i informacionog sistema. Poseban akcenat je stavio na efikasnost baze podataka, pri čemu, na primer katastar - gde su promene i informacije odmah dostupne, sve službe rade na istom principu. Istakao je da je sve urađeno da bi se poboljšao kvalitet odnosa prema građanima. U tom kontekstu, građanima je omogućen uvid u budžet opštine, praćenje ostvarenja budžeta, izrada dopuna i izmena budžeta, a sve u skladu sa propisanim procedurama planiranja, ubiranja i raspodele sredstava po ISO standardima 9001:2000. Na kraju prezentacije je na duhovit način prikazano "šta bi naša deca želela da budu kad porastu", pri čemu je poslednji slajd prikazao dete koje spava na stolu jedne od kancelarija, a predstavlja službenika u administraciji, što nikako ne sme biti cilj ni jedne uprave. Dobro došli u opštinu Tešanj, bila je krajnja poruka gospodina Mustafića.

Nakon prezentacije gospodina Mustafića, svoju prezentaciju je održala gospođa Snežana Voštinarov, direktor Službe za komunikaciju i koordinaciju odnosa sa građanima Uprave Grada Beograda i koordinator procesa javnih rasprava o gradskom budžetu Grada Beograda. Prvo pitanje koje je navela u svojoj prezentaciji, bilo je na koji način građani mogu da učestvuju u budžetu i na koji način mogu da pomognu sekretarijatima, posebno sekretarijatu za finansije. Istakla je da servis BEOKOM, Služba za komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima, postoji dve godine, a nastala je sa ciljem poboljšanja komunikacije i veza građana sa gradskom upravom, gradskom vlašću i komunalnim ustanovama. Ostvarenje ovog programa pomogao je USAID/SLGRP, a predstavlja proces koji traje i ponavlja se. Kako je navela gospođa Voštinarov taj proces se sastoji iz četiri faze koje podrazumevaju anketiranje, javne rasprave, nacrt budžeta i javne rasprave. Takođe je ukazala na pozitivne reakcije građana, nakon prezentiranja budžeta, koje su anketirali preko anketnih listića koje su prosledili uz uplatnice Infostana, preko pultova u opštinama i web sajta gradske uprave. Građani su imali rok od dve nedelje da vrate popunjene anketne listiće po svim pitanjima koja su im bitna. Nakon prijema anketnih listića vršena je globalna obrada podataka prema opštinama i prema problemima koji su obuhvaćeni. Ti podaci su prosleđivani sekretarijatima, kojima je na jednostavan način ukazano koje probleme imaju građani i u kojoj opštini.

Što se tiče drugog koraka, gospođa Voštinarov je istakla da nisu rađene javne rasprave, nego je putem medija saopštavano građanima šta su prioriteti u njihovim opštinama. Prema tim informacijama napravljen je nacrt budžeta, a zatim su usledile javne rasprave po opštinama, gde su građani mogli da se informišu o prioritetima i o svim pitanjima vezanim za budžet njihove opštine.

Na kraju svog izlaganja, kao prednosti ovog programa, gospođa Voštinarov je navela aktivno uključivanje građana, osećaj da vlast radi za građane i pozitivan politički efekat.

Na samom kraju Konferencije, direktorka Fonda Ljiljana Milošević, upoznala je prisutne učesnike sa dokumentima - Odlukom o proceduri saradnje opštine i lokalnih udruženja građana u AP Vojvodini i Rezolucijom Evropskog parlamenta - koji se nalaze u radnom materijalu Konferencije. Gospođa Milošević je istakla da je Odluka o proceduri saradnje opštine i lokalnih udruženja građana u AP Vojvodini doneta prošle godine, na osnovu stavova i zaključaka izraženih na konferenciji "Standardizacija procedure saradnje između lokalnih vlasti i lokalnih udruženja građana sa teritorije AP Vojvodine", na kojoj su učestvovali predstavnici lokalnih uprava i lokalnih udruženja građana iz AP Vojvodiene, na osnovu zajedničkih rezultata rada predstavnika lokalnih uprava, kao i na osnovu komentara, dopuna i izmena pristiglih tokom konsultativnog perioda, a u okviru procesa unapređivanja saradnje između lokalnih organa uprave i udruženja građana.

Zatvarajući plenarni deo Konferencije, direktorka Fonda za razvoj neprofitnog sektora, Ljiljana Milošević zahvalila se prezentatorima i predstavnicima sekretarijata Izvršnog veća AP Vojvodine i tom prilikom istakla da je važno to što su ovoj konferenciji prisustvovali stručni ljudi, sa iskustvom koji mogu i koji jesu saopštili vrlo važne i korisne informacije i ideje, koje će biti ugrađene u završni Izveštaj Konferencije. Potom je gospođa Milošević pozvala sve prisutne učesnike da, nakon kraće pauze nastave rad u radnim grupama, u salama 1.,2.,3., u kojima će medijatori biti Ferid Mustafić iz opštine Tešanj, Darko Kovačević iz Udruženja Subotica.org iz Subotice i Ljiljana Milošević, direktorka Fonda za razvoj neprofitnog sektora AP Vojvodine.

II DISKUSIONI DEO KONFERENCIJE

1. Izveštaj sa radne grupe – medijator Ferid Mustafić, pomoćnik načelnika opštine Tešanj

U svom uvodnom izlaganju, gospodin Mustafić se zahvalio za ukazanu čast da bude moderator jedne radne grupe i da se nada da će se dobiti svi traženi odgovori. Kao osnovne zaključke sa Konferencije naveo je želju da se dobije dobra, kvalitetna, jeftina usluga građanima, da se želi udovoljiti svim zahtevima građana na jedan transparentan načih, da se želi biti odgovorna vlast, da se žele unaprediti metode rada, kako bi se poboljšao kvalitet usluga, koji bi bio kontrolisan od strane građana. Gospodin Mustafić je zatim naveo neke osnovne podatke vezane za samu opštinu Tešanj, pri čemu je izrazio nadu da će moći više odgovora da pruži vezano za sam standard kvaliteta ISO 9001:2000, koji nije ništa drugo nego dokumentovanje kvaliteta usluga koje se pružaju građanima. U postupku ocene kvaliteta građana postoje dve metode same ocene. Prva metoda je anonimna anketa u kojoj građani daju odgovore na postavljena pitanja i daju ocene od 1 do 5 ocenjujući kvalitet pruženih usluga. Na kraju ankete ostavljena im je mogućnost da napišu svoje podatke, posebno ako žele da im se dostavi odgovor da li je i šta učinjeno da se reši problem koji je građanin imao. Kao drugu metodu ocenjivanja kvaliteta, gospodin Mustafić je naveo KAF metodu, metodu samoocenjivanja. U KAF metodi se ne priznaje pristrasnost i stručnost, što znači da zaposleni u jednoj službi ne mogu da rade ocenu kvaliteta u svojoj službi. Zaposleni formiraju timove i daju svoje ocene, s tim da se na kraju, na osnovu iznetih činjenica formira jedna zajednička ocena. On je na kraju svog uvoda istakao značaj poboljšanja komunikacije i saradnje lokalnih vlasti sa nevladinim organizacijama, radi mogućih korekcija i samog poboljšanja procedura. Zatim je dao reč gradskom menadžeru iz Subotice.

Gospodin Duško Guslov, gradski menadžer opštine Subotica je postavio nekoliko pitanja gospodinu Mustafiću. Jedno od pitanja je da li je rađeno uvođenje serije standarda za kvalitet usluga, parcijalno za neke delove usluga, ili se govori o seriji standarda koje se uvode za celu opštinsku upravu. Drugo pitanje je vezano za «kuću», koja je vodila i koja je bila ovlašćena da uđe u ceo taj proces. Treće pitanje se tiče finansiranja samog projekta. Četvrto pitanje je vezano za katastar, da li u tehničkoj podršci opština ima digitalni katastar i na koje probleme su nailazili u svom radu u odnosu sa sudom za zemljišne knjige i samim zakonodavstvom.

Gospodin Mustafić je u kratkim crtama odgovorio na postavljena pitanja. Kada je reč o tome na koje delove se odnosi uvođenje standarda kvaliteta, gospodin Mustafić je upoznao prisutne da je uvođenje standarda kvaliteta ISO 9001:2000 obuhvatilo kompletnu opštinsku upravu, sve ključne procese i aktivnosti kojima se pružaju usluge građanima, kao i sve službe. U tom postupku su tačno definisane sve procedure, kao i sva dokumenta koja prate svaki korak u proceduri. Takođe je neophodno dokumentovati svaku buduću promenu koja bi se pojavila u radu opštinskih službi. Svaka procedura mora imati od uvoda do kraja sve elemente. Takođe je istakao da ISO standardi podrazumevaju oko 6 do 7 obaveznih procedura, najviše 10. Neophodno je u svom radu korigovati procedure, usvajati nove i smanjivati njihov broj.

Na pitanje ko je sve učestvovao u uvođenju ISO standarda, gospodin Mustafić je odgovorio da su najveći deo uradili sami zaposleni, uz razne edukacije i asistencije raznih subjekata. Posebno je naglasio udeo agencije EDA iz Banja Luke, koja je i inicirala pokretanje ove ideje. Sam certifikat izdala im je kuća Biro Veritas iz Engleske, koji ima svoju ispostavu u Rijeci i koji su sve vreme nadgledali postupak, ukazivali na potrebne korekcije i nekoliko puta kontrolisali poštovanje procedura i kompletnih procesa.

Kada je govorio o načinu finansiranja, gospodin je Mustafić je naglasio da su na projektu, radi pojednostavljenja i pojeftinjenja, udruženo radili sa još dve opštine - Laktaši i Srebrnik. To znači da su ukupni trošovi bili značajno manji, jer su se delili na tri dela. Na ostvarenju projekta su radili svi zaposleni u opštini, koji su na kraju bili nagrađeni od strane kantona.

Kako je istakao gospodin Mustafić, kada je u pitanju korišćenje digitalnih podloga u katastru, zakonodavstvo BIH ih ne priznaje. Međutim, prošle godine se krenulo u digitalizaciju, što podrazumeva skeniranje i georeferenciranje karata. Na kraju osnovni cilj je geoinformacioni sistem, koji bi omogućio povezivanje svih tačaka na karti i brzi pristup osnovnim podacima vezanim za zemlju za koju se traži podatak. Suština svega je da građanin, kada dođe po informaciju, dobije tu informaciju u što kraćem roku. To znači da službenik na šalteru kada dobije zahtev u roku od nekoliko minuta odgovori na isti.

U daljem izlaganju gospodin Mustafić se vratio na pitanje koje mu je postavljeno za vreme pauze, a tiče se načina zaštite potrošača, da u svakom momentu dobiju uslugu adekvatnog kvaliteta. Kao najefikasniji način zaštite potrošača gospodin Mustafić je pomenuo upravo nevladine organizacije, kojima je omogućeno da proveravaju i javno kritikuju rad lokalne uprave.

Gospođa Biljana Stojanović, predstavnica Udruženja za zaštitu potrošača postavila je pitanje vezano za edukaciju potrošača - na koji način je izvršeno educiranje i koji je broj internet potrošača u opštini.

Gospodin Mustafić je ukazao na činjenicu da je najveći broj poseta web prezentaciji opštine Tešanj iz SAD, zatim iz zemalja Evropske unije, pa zatim BIH, Slovenije, Srbije itd. Postavilo se pitanje za koga i kakve informacije treba stavljati na web stranicu. Otvoren je i forum, koji se vremenom izrodio u svoju suprotnost. Došlo se do zaključka da posetioce ove stranice interesuju samo afere i da nije bilo ni jedne jedine vrednosti u Tešnju koja nije bila napadnuta - od najboljih književnika do najboljih privrednika. Ta stranica je ugašena, a otvorena je nova stranica za administraciju koja je morala biti u skladu sa standardima ISO 9001:2000.

Što se tiče edukacije najveći teret su podneli oni sami, kroz razne edukacije koje su proveli sa drugim zaposlenima po službama, pa su oni ta znanja dalje prenosili. Svi stručnjaci po službama bili su nosioci edukacija. Takođe postoje i planovi unutrašnje edukacije, pri čemu se opet vrši ocena izvršenih obuka.

Gospođa Slađana Nećak, sekretar u Fondu za razvoj neprofitnog sektora, pitala je predstavnike lokalnih uprava da li je u njihovim opštinama vršeno ispitivanje ocene kvaliteta usluga i da li je vršeno anketiranje korisnika usluga. Svetlana Lončar, predsednica SO Odžaci, odgovorila je da, koliko je njoj poznato, ni jedna opština u Vojvodini nije vršila takva ispitivanja. Zatim je usledilo pitanje da li su rezultati anketiranja u opštini Tešanj dostupni javnosti.

Na ovo pitanje, gospodin Mustafić je odgovorio potvrdno i istakao da se rezultati objavljuju u biltenu, a da se ankete objavljuju u svakom drugom broju biltena. Ukoliko neko ima primedbi može da pošalje anketu i da traži odgovor. Još jedan vid kontrole, koji je u novije vreme uveden, je kontrola od strane načelnika i njegovih pomoćnika. Naime, oni imaju direktnu mogućnost da preko kamera u šalter sali kontrolišu rad službenika. To je posebno efektno u situacijama kada veliki broj građana predaje zahteve sa određenim rokom i kada je potrebna intervencija od strane top menadžmenta. Tada se građani preraspoređuju po šalterima i maksimalno se skraćuje vreme čekanja. Suština celog projekta je da građanin na jednom mestu preda zahtev i na istom mestu dobije rešenje. Gospodin Mustafić je takođe ukazao i na značaj kompjuterskog povezivanja između zaposlenih u službama. Time su svi međusobno dostupni za sva pitanja i sve odgovore, ušteđeno je vreme i povećana efikasnost. Praksa u opštini Tešanj, po rečima gospodina Mustafića je da se svakog ponedeljka u 8 časova održava radni sastanak užeg rukovodstva, tzv. Kabinetski sastanak na kome se iznose svi problemi u radu pojedinih službi i iznose se predlozi za rešenja istih.

Gospodin Mustafić se posebno osvrnuo na pitanje ocene kvaliteta usluga koje opština pruža građanima. Pre svega, najveći deo troškova standardizacije kvaliteta usluga snosila je sama opština. Što se tiče same ideje, ona mora da se pokrene od nekoga, što znači da mora postojati neko ko drugačije razmišlja u sredini i ko zapravo nije zadovoljan onim što sam radi. Sledeći korak je formiranje tima koji će razgovarati o kvalitetu, koji će među sobom razmišljati kako brže, bolje, efikasnije, kvalitetnije pružiti uslugu. Pored ideje, koja ne košta, veoma je značajna podrška sa viših nivoa. Ukoliko podrška izostane neće biti ništa od realizacije projekta. Prema rečima gospodina Mustafića, ideja u opštini Tešanj je potekla iz kontakata sa agencijom EDA iz Banja Luke. Sklopljen je ugovor sa još dve opštine i krenulo se u projekat. Pohađani su seminari, edukacije, radionice i na kraju se sve pretvorilo u takmičenje ko će brže, bolje, jeftinije realizovati projekat. Sve je praćeno određenom dokumentacijom koja mora da bude u skladu sa ISO standardima. Prema rečima gospodina Mustafića, ova Konferencija bi mogla biti početak za ovakve procese.

Veoma je značajno da neko od mnogobrojnih učesnika iz lokalnih uprava i NVO počne da razmišlja o sistemu kvaliteta, o promeni bilo kog oblika u bilo kojoj sredini, opštini, instituciji, nevladinoj organizaciji. Istakao je da je bitno da se u glavama opštinskih službenika prelomi to da opštinske službe ne postoje radi sebe i da nisu ono što same misle o sebi, nego kako drugi misle o njima i da su zapravo tu zbog građana kojima moraju udovoljiti i pomoći im da ostvare svoja prava. Takođe je bitno da se svaka opštinska usluga naplati, kao što se plaćaju sve druge usluge.

Nakon izlaganja gospodina Mustafića, usledio je komentar od strane gospođe Nade Lilić, načelnice za finansije opštine Odžaci da nikada do sada nisu čuli da se u opštini ocenjuje kvalitet usluga, da se to kod nas radi u preduzeću, a ne u opštini. Zatim je usledilo pojašnjenje pojma opštinski načelnik.

Prema rečima gospodina Hojkurića, opštinski načelnik se nalazi na čelu opštine kao organa uprave, odnosno izvršne vlasti i on je šef svim zaposlenima u organima uprave. U Srbiji i Crnoj Gori u istom rangu se nalaze predsednici opština.

Gospodin Duško Guslov je zatim pitao da li uvođenje sistema kvaliteta ima za posledicu i promenu sistematizacije radnih mesta. Odgovor od strane Mustafića je bio potvrdan uz dodatak da u BIH još nisu utvrđeni kriterijumi po kojima bi se to uradilo. U BIH je kriterijum da na prvih 10 hiljada stanovnika ide 15 opštinskih službenika, a za svaku novu hiljadu još po jedan službenik.

Gospođa Zora Stanisavljev je izjavila da opština Novi Bečej takođe ima iskustva po pitanju javnih rasprava o budžetu sa građanima. Rađene su ankete o budžetu, i svakodnevno su se održavali sastanci. Postojao je tim u kome je svako znao šta se radi i koji problemi su aktuelni. Ona je izrazila negodovanje zbog činjenice da je sve to prestalo sa promenom vlasti u opštini, jer sa promenom vlasti došlo je i do promene rukovodećih kadrova po službama. Povodom te problematike uputila je pitanje Mustafiću koje su sve izborne funkcije u opštini Tešanj.

Mustafić je napomenuo da je slična situacija bila i u BIH nakon rata, ali da je sada drugačije. Jedino je funkcija načelnika izborna, dok je svako rukovodno mesto u opštini profesionalna dužnost na neodređeno vreme sa tačno utvrđenim kriterijumima propisanim za svako radno mesto. Međutim, za zatečenu rukovodeću garnituru takođe će biti sproveden konkurs.

Na ovu priču nadovezao se gospodin Hojkurić, koji je naglasio da je u BIH početkom ove godine stupio na snagu Zakon o državnoj službi BIH, koji obuhvata čitavu državu, a definisao je sva bitna pitanja vezana za problematiku zaposlenih u državnoj službi. Definisano je da će na rukovodećim mestima biti državni službenici, a oni koji su ispod njih po hijerarhiji su nameštenici i zaposlenici. Prilikom izbora zaposlenih lica opština ne raspisuje konkurs, već to radi Agencija za državnu službu, kako za upražnjeno radno mesto tako i za reizbor.

Gospođa Marica Bešlin, sekretar opštine Novi Bečej, takođe je izrazila negodovanje po pitanju katastra koji je kod nas u nadležnosti republike, tako da se javlja problem dobijanja potrebnih podataka. Opština mora da traži podatke koji su vezani za teritoriju opštine od republičkih organa. Istakla je da je procedura komplikovana i dugotrajna.

Na pitanje gospodina Duška Guslova da li opština Tešanj može da izdaje overenu kopiju plana, kao dokument, gospodin Mustafić je odgovorio potvrdno i naglasio da jedino opština ima te podloge i da nemaju nikakve veze sa republikom. Finansiranje je takođe budžetsko, s tim što će se pojaviti mogućnost da se deo poslova prebaci na privatna preduzeća.

Zatim je usledilo pitanje vezano za opštinsku imovinu uz konstataciju da je kod nas sve vlasništvo republike Srbije. Gospodin Mustafić je naglasio da državna svojina u BiH više ne postoji kao termin i da je sad sve u vlaništvu opštine - i poslovni prostor i zemljište i da opština ima pravo raspolaganja istom.

Gospodin Mustafić je predložio da jedan od zaključaka Konferencije bude da treba početi razmišljati drugačije, da treba razmenjivati iskustva i otvoriti se prema drugima. Po njegovim rečima izneto je dosta informacija i praksi, razmenjena su mnoga iskustva. Potrebno je mnogo više komunicirati. Ne treba se razmišljati o standardima ISO 9001:2000 samo radi toga da bi se certifikat imao, nego da bi se unapredile usluge, a da to bude samo potvrda da opština dobro radi sa građanima. Prema rečima gospodina Mustafića potrebno je konsultovati one koji su već nešto radili po pitanju ovih standarda, čime bi se uštedelo na vremenu i novcu. Treba prekopirati one prakse koje su dobre, a ne ih posebno izmišljati. Iskustva su različita. Neke opštine su više pažnje posvećivale fizičkom izgledu zgrada, čime su napravile samo fasade, a neke su ipak više vodile računa o svojim korisnicima.

Na pitanje na koji način bi građani mogli da utiču na lokalnu upravu da se pokrene postupak standardizacije, gospodin Mustafić je odgovorio da je najefektnije uraditi ankete. Zatim je neophodno da nevladine organizacije daju svoj doprinos u tom procesu i treba tražiti informacije, pisati peticije. Treba omogućiti pristup sednicama skupština opština građanima i medijima, kao što je praksa u opštini Tešanj. Prema rečima gospodina Mustafića dovoljan je samo jedan kvalitetan čovek da inicira pokretanje nekog postupka. Svim učesnicima je omogućeno pravo učešća, uz vremensko ograničenje prilikom obraćanja. Trebalo bi građanima omogućiti direktan kontakt sa vlašću, otvoriti kancelarije, treba ih usmeriti na koje načine mogu tražiti svoja prava. Takođe je istakao da političke stranke ne bi smele imati uticaja na rad lokalnih uprava i da bi sve inicijative trebalo prezentovati građanima, bez obzira na to od koga potiču.

Prema rečima gospođe Bešlin, slična praksa je i u njihovoj opštini, s tim ograničenjem da građani nemaju pravo učešća u radu skupštine. Takođe je istakla da jednom nedeljno građani imaju mogućnost da dođu kod predsednika opštine i traže odgovore na svoja pitanja.

Na kraju radne grupe gospodin Mustafić se zahvalio učesnicima u radu radne grupe i uputio prisutne na sajt opštine Tešanj, na kome mogu dobiti i mnoge druge informacije.

U radu radne grupe učestvovali su predstavnici lokalnih organa uprave i nevladinih organizacija.

2. Izveštaj sa radne grupe – medijator Ljiljana Milošević, direktorka Fonda za razvoj neprofitnog sektora AP Vojvodine

Na samom početku radne grupe za reč se javio gospodin Milorad Lemić, član opštinskog veća za budžet i trezor opštine Temerin, koji je izneo nekoliko konstatacija. Kao prvo, kada su došli na vlast prethodne godine uočen je nesklad između prihoda koje SO samostalno prihoduje i prihoda koji se slivaju od strane Republike, očekivan je drugi odnos. Drugo iznenađenje je vezano za donošenje Zakona o transferu sredstava od strane Republike, protiv koga su se izjasnile mnoge opštine, gde je opština Temerin dobila svega 12,6 miliona dinara, što je nesrazmerno malo po parametrima koje je odredio ministar za finansije Dinkić. Kriterijumi koje je odredio Dinkić su: broj stanovnika opštine, veličina teritorije, ekonomska razvijenost opštine, broj osnovnih škola i broj odeljenja u osnovnim školama. Međutim prema mišljenju predstavnika iz Temerina bilo je potrebno uključiti i druge parametre, kao što su broj izbeglica koji je došao, zbog toga što novopridošli broj stanovnika strahovito opterećuje komunalnu infrastrukturu, saobraćajnu, vodovodnu i prosvetnu infrastrukturu, i praktično svim lokalnim samoupravama gde je velik priliv izbeglica i velik broj stanovnika, taj transfer koji je nedovoljan ne može omogućiti da se ta lokalna infrastruktura dovoljno razvije. Postojala su obećanja da će se to promeniti, ali po rečima predstavnika opštine Temerin to nije učinjeno. Prema zadatim kriterijuma došlo se do zaključka da je Beograd dobio 20 puta više od Temerina u odnosu na broj stanovnika, po jednom stanovniku, a Novi Sad po istom kriterijumu 10 puta više nego Temerin. To ukazuje da su bili primarni politički, a ne neki drugi kriterijumi, koje su oni sami odredili.

U svom daljem izlaganju gospodin Lemić je istakao da na današnjoj Konferenciji čija je tema Finansije lokalnih uprava i evropske integracije, nije bilo ni jedne rečenice o evropskim integracijama, što je ipak bilo za očekivati s obzirom na to da se ušlo u pregovore oko pridruživanja i stabilizacije sa EU, i da EU ima na desetine pristupnih fondova, koji, između ostalog, finansiraju i projekte, prvenstveno kapitalne projekte u lokalnoj samoupravi. On smatra da je trebalo pronaći ljude koji poznaju dobro tu problematiku da ukažu na mogućnost dobijanja tih sredstava, na proceduru dobijanja tih sredstava, na prohodnost i sve ono što je vezano za to.

Direktorka Fonda, Ljiljana Milošević, zahvalila se na dopuni i obrazložila da su evropske integracije bile upravo vrednosni okvir za ovu konferenciju, u smislu da, ukoliko želimo da uđemo u evropske integracije esencijalno je da se pokrenu promene u oblasti decentralizacije, finansiranja lokalnih uprava i generalno kvaliteta rada uprave u odnosu na građane. Takođe je dodala da, ako lokalne uprave hoće da apliciraju za evropske fondove, moraju raditi u partnerstvu, međusobno i sa nevladinim organizacijama. Takođe je potrebno da izdvoje sredstva za sufinansiranje ovih projekata. Zbog toga je akcenat stavljen upavo na finansijske mogućnosti opština, jer dokle god se finansijska politika opština ne reguliše u skladu sa standardima i procedurama koji su transparentni i poštuju se, biće otežan pristup evropskim fondovima.

Gospođa Dragana Papić, Načelnik sektora za fiskalne i makroekonomske analize u pokrajinskom Sekretarijatu za finansije, izjavila je kako je očekivala da će opštine biti najzainteresovanije da čuju gde su one po pojedinim pokazateljima u odnosu na druge opštine. Podsetila je prisutne članove da je završena informacija o ostvarenim prihodima i izvršenim rashodima budžeta opština i grada Novog Sada za period prvih 6 meseci, koja je bazirana na izveštajima koje su dostavile opštine, a biće razmatrana od strane Izvršnog veća APV i nada se da će do kraja nedelje biti objavljena na sajtu. U toj informaciji će svaka opština moći da sagleda svoj položaj u pogledu strukture prihoda, što podrazumeva koliko procentualno učestvuju izvorni prihodi, koliko ustupljeni prihodi, koliko donacije i transferna sredstva. Zatim je navela prosek za opštine, po kome bi se opštine mogle uporediti. Tako, u proseku, u budžetima opština, izvorni prihodi su 21%, ustupljeni prihodi su 63%, a u proseku donacije i transferna sredstva učestvuju sa oko 16%.

Nakon izlaganja gospođe Papić za reč se javio gospodin dr Laslo Kovač, član opštinskog veća zadužen za zdravstvo i predstavnik Doma mladih iz Novog Bečeja. On se nadovezao na diskusiju gospodina Lemića, predstavnika opštine Temerin, i dodao da oni kao NVO imaju dosta iskustva u pisanju projekata i apliciranju na konkursima, kao i u radu sa evropskim fondovima. Stoga je predložio da opštine, ukoliko je to moguće, kod projektovanja budžeta za sledeću godinu, eventualno ostave neku vrstu rezervnih sredstava, koja će predstavljati učešće u projektima, s obzirom na potrebu, da se prilikom konkurisnja nekad moraju imati određena sredstva u iznosu od 10 do 20%. Ta sredstva bi predstvljala dobru osnovu za učešće na konkursima.

Gospođa Verona Molnar iz nevladine organizacije (NVO) Otvorene perspektive iz Subotice, istakla je da u Rumuniji postoji zakon o tome da lokalna uprava participira 5 odnosno 10%, samo u slučaju neprofitnih organizacija. Ona je dodala da u Subotici postoje opštinska tela formirana po političkoj osnovi, što prema mišljenju NVO, predstavlja jedan zatvoren sistem. Ima primera participacija NVO, ali je to na nekoj političkoj osnovi. Transparentnost u takvom sistemu ne postoji i nemoguće je doći do podataka ko je, kako i zašto participirao u nekom radnom telu, ili kako je ko došao do projekata, mada se čini da postoji dobra volja, deklarativno, da se pređe na projektni sistem, da za slobodna sredstva apliciraju NVO ili druge organizacije, što bi prema mišljenju gospođe Molnar bilo puno bolje. Takođe je istakla da opštine ne osećaju nikakvu obavezu da na neki način pomognu NVO iako je prisutno pozitivno mišljenje o radu i delovanju NVO u lokalnim sredinama, a to bi mogla da bude dobra osnova za dalju saradnju. Prema rečima gospođe Molnar, NVO u Subotici su trenutno u fazi organizovanja mreže NVO, jer je to u zajedničkom interesu svih organizacija. Takođe je apelovala na Fond za razvoj neprofitnog sektora da usmerava svoju aktivnost i da približi organizacijama jedan model saradnje između njihove mreže i lokalne samouprave, koja može da bude rešenje za realizaciju programa «Good governments», koji podrazumeva evropski model funkcionisanja lokalne samouprave, odnosno participaciju građana na lokalnom nivou, preko mreža NVO, kao za sada jedini mogući način da se ta participacija realizuje i bude približena građanima.

Direktorka Fonda, Ljiljana Milošević se zahvalila i dodala da je Fond podneo Izvršnom veću predlog finansijskog plana za 2006. godinu, u kome značajnu stavku predstavlja upravo sufinasiranje projekata NVO koje apliciraju za evropske fondove, tako da se i na pokrajinskom nivou namenski odvoje ta sredstva. Ona je istakla da što je veći broj prihvaćenih projekata to je veće bogatstvo i mogućnost razvoja. Gospođa Milošević je izrazila zadovoljstvo što će sa ovog radnog stola ići ta preporuka vlastima koja će biti prosleđena, da se u nacrtu budžeta za 2006. godinu projektuje stavka koja je vezana za ove namene.

Gospodin Slavko Kevrešan, predsednik Skupštine Sremski Karlovci i predstavnik Hemijskog društva Vojvodine, je predložio da se po uzoru na Oluku o proceduri saradnje opštine i lokalnih udruženja uradi i odluka za one NVO koje su na teritoriji pokrajine. Prema rečima gospodina Kevrešan, njihovo udruženje je nailazilo na mnoge poteškoće u realizaciji svojih projekata i na neprepoznavanje pokrajinskih organa. Ukazao je da, što se tiče udruženja vezanih za nacionalne manjine postoje relativno dobro razrađene procedure, što sa drugim udruženjima nije slučaj. Istakao je da je vidno da se iz Fonda pokreću inicijative, ali smatra da bi bilo dobro to uraditi i na nivou pokrajine.

Gospođa Ružica Rudić Vranić, «Femina creativa» iz Subotice, istakla je da dokle god nema promena u zakonskoj regulativi rada nevladinog sektora neće biti ni prosperitetnog razvoja ovih organizacija. Ona je predložila da sa ovog skupa ide još i ta poruka da je neophodno promeniti zakonsku regulativu o NVO, kako bi se mogla normalno uspostaviti saradnja u zakonskim okvirima.

Kapetan Nebojša Poborčak, Grupa 022, NVO iz Sremske Mitrovice, zahvalio se Fondu zbog toga što je prošle godine finansirao njihov projekat, gde su ciljna grupa bili Romi. On je istakao da je Grupa 022 mlada organizacija, koja ima dosta entuzijazma i koja je realizovala veliki broj projekata sa IFD-om, gde je u opštinu, odnosno grad, investirano oko 2 miliona dolara. Takođe je istakao da je formiran i prvi nezavisni sindikat policije u Srbiji, koji je krenuo sa animiranjem članstva. Pokrenuta je inicijativa da se sindikat proširi na celu Srbiju. Međutim, prema rečima kapetana Poborčaka naišli su na puno prepreka. Stoga on predlaže da Fond finansira projekte koji bi bili usmereni ka edukaciji državne uprave. Takođe je predložio da se podrži ideja o formiranju uprave policije za Vojvodinu.

Gospođa Edina Popov iz Asocijacije potrošača Srbije istakla je da je to republičko udruženje iz 12 gradova Srbije, od čega je 5 sa teritorije Vojvodine i da nisu članovi ni jedne evropske organizacije zbog toga što im se uvek javljao problem sufinansiranja. Ona se zahvalila Fondu što planira da da sredstva da se krene put evropskih fondova. Gospođa Popov je istakla problem finansiranja potrošačkih organizacija, koje za razliku od drugih NVO, ne smeju biti finansirane od nijedne privatne donatorske kuće, niti od predstavnika proizvođača i ponuđača, a ni od države ako nisu data putem konkursa, jer sve ostalo se smatra sukobom interesa. Ona je napomenula da je Zakon o zaštiti potrošača donet, ali bez ingerencija lokalnih uprava i Vojvodine; međutim, to će morati biti promenjeno jer je težnja Srbije uključenje u evropske tokove, gde su potrošači više zaštićeni.

Gospođa Popov je predložila da svi drugi koji razmišljaju drugačije, u okviru svojih moći urade nešto, uvedu procedure, transparentnost finansiranja i tako povećaju svoje kapacitete za evropske integracije. Ona je podržala predlog da se izdvoje sredstva koja su potrebna da bi se apliciralo na konkursima evropskih fondova, jer to znači evropsku integraciju.

Gospođa Jelica Santrač, «Otvorena akcija Gecko» iz Subotice, predložila je da se podrži sindikalni aspekt, s obzirom na to da lokalna uprava teško prepoznaje saradnju sa sindikatima, isto kao i sa NVO što predstavlja krucijalni problem. Ona smatra da je neophodno iznutra, svako iz svoje opštine, pokrenuti priču o edukaciji ljudi koji rade u opštinama i u segmentu saradnje sa sindikatima, jer definitivno ta saradnja ne živi.

Gospodin Šagi Mihalj iz Temerina predstavio se prisutnima iz dva ugla - kao predsednik društva Teledom iz Temerina i kao izvršni direktor Teledom saveza SCG. On je upoznao prisutne sa činjenicom da udruženje Teledom ima 70 članica u Srbiji i da su jedni od osnivača evropskog udruženja Teledom asocijacija, a od novembra će verovatno biti i jedan od osnivača svetskog udruženja Teledom asocijacija. On je izrazio zadovoljstvo što se Fond nije libio da uradi ovakvu konferenciju pored drugih institucija za koje bi bilo pre za očekivati da to organizuju. Predložio je da ovakvih konferencija različite tematike bude što više, jer se može nešto korisno saznati i konstatovati. Gospodin Šagi je istakao da je civilna organizovanost u Evropi drugačija nego u Srbiji, da ima više civilnih organizacija i da je mnogo bolja komunikacija civilnog sektora i vlade. Sve vlade razvijenih zemalja su svesne da ne mogu sve same uraditi i da nevladin sektor u mnogome može pomoći, ali da se i njemu mora pomoći. NVO, prema mišljenju organizacije Teledom, mogu da se finansiraju iz tri izvora finansiranja, a to su pomoć države ili lokalne samouprave, putem donacija to jest prijavljivanjem projekata na konkurse i samofinansiranjem. On je apelovao da jedna od poruka sa konferencije bude donošenje zakona o udruženjima građana što pre, iz prostog razloga što je nedefinisan status udruženja, nedefinisane su delatnosti i ko se sve smatra civilnim organizacijama. Kada se to bude definisalo, moći će se definisati i budžetska politika opština prema ovom sektoru. Samim tim svaka lokalna samouprava će imati svoju politiku, da li će više da razvija sport, humanitarne organizacije ili nešto drugo.

Prema rečima gospodina Šagija, NVO su po sadašnjem zakonu privredni subjekti i kao takvi plaćaju poreze na pružene usluge, na održane manifestacije, čak i na neke međunarodne donacije, što je nedopustivo, a u svetu je smešno. Važno je da se insistira na regulisanju oporezivanja usluga i delatnosti neprofitnih organizacija. Takođe je predložio da se na narednoj konferenciji u organizaciji Fonda, organizuje kratka obuka i pomoć nevladinom sektoru za pisanje projekata.

Sledeći predlog gospodina Šagija je bio da se na nivou republike stvori baza podataka o civilnim organizacijama po nekim delatnostima rada, kako bi se izvršilo povezivanje sa drugim organizacijama i razmenila pozitivna iskustva.

Zatim je predložio da Fond raspiše konkurs, da se stvori jedna baza podataka, ili da se na sajtu obezbedi lista trenutno aktuelnih konkursa EU i UNDP kako bi civilne organizacije mogle da prate konkurse koji su trenutno važeći i da bi mogle za neke svoje aktivnosti da konkurišu.

Na kraju svog izlaganja gospodin Šagi je upoznao prisutne o održanoj konferenciji u Mađarskoj, gde su bili pozvani predstavnici Teledom saveza Mađarske i evropskih udruženja. Na toj konferenciji se videlo koliko se odmaklo u radu lokalnih uprava sa građanima. Težnja naših lokalnih uprava treba da bude usmerena ka onim stvarima koje je prikazao predstavnik iz opštine Tešanj, znači težnja ka građanima, što je ostvarivo samo uz pomoć savremene informatičke opreme. Prema rečima gospodina Šagija lokalna samouprava za cilj mora da ima razvoj civilnog sektora koji će finansirati, kako bi poslovi povereni NVO bili obavljeni bolje, valjanije i jeftinije, a kod građana bi se razvio osećaj da su uradili nešto u svom interesu.

Direktorka Fonda je upoznala prisutne učesnike sa time da je Fond raspisao novi konkurs sa temom «Mladi u Vojvodini» i da organizuje seminar povodom popunjavanja formulara i mogućnosti aplicirnja na konkursu koji će se održati 28. oktobra sa početkom u 12 časova u Sali 3 na III spratu Izvršnog veća Vojvodine. Ona je napomenula da će svi zainteresovani dobiti odgovore na sva pitanja i da će im biti pružena sva dodatna objašnjenja.

Gospođa Ružica Rudić Vranić se kratko vratila na modele finansiranja i prikazala model grada Osijeka u kome saradnja NVO i grada funkcioniše preko sekretarijata ili opštinskih veća u SO. NVO su podeljene sektorski tako da svaka od opštinskih službi sarađuje sa odgovarajućim organizacijama i raspoređuje sredstva. Prema rečima gospođe Rudić Vranić to se u njihovoj praksi pokazalo kao pozitivno iskustvo i praktičan model, s tim da je prethodno potrebno napraviti jednu klasifikaciju ko gde spada. U takvom sistemu je ostvarena i dobra saradnja upravo zato što je omogućena odgovarajuća razmena iskustava, znanja, kontakata, između odgovarajućih grupa.

Predstavnik opštine Temerin je podvukao da su oni na vlasti godinu dana i da nisu imali dovoljno vremena da sagledaju kompletnu situaciju, s obzirom na to da su imali određeni rok za izradu budžeta. Prema njegovim rečima ove godine je planiran konkurs na kome će biti dodeljena određena sredstva. Međutim istakao je problem apliciranja na konkursu, izrade projekata, ali i problem trošenja sredstava. Obećao je da će u toku ove i narednih godina pokušati da usavrše sistem.

Gospodin Dr Laslo Kovač je apelovao da se utiče na one sredine koje su manje razvijene, da se animiraju i da se edukuju edukatori. Pozdravio je odlazak članova Izvršnog veća u Segedin na seminar na kojem će mladi ljudi biti edukovani za pisanje projekata.

Predstavnik Grupe 022 izneo je svoja pozitivna iskustva na edukacijama koje je pohađao u Valjevu. Tamo je dobio potrebna znanja vezana za pisanje projekata i prepoznavanje problema u zajednici. Prema njegovim rečima, upravo je to rezultiralo investiranjem određene sume novca u njihovu opštinu. Identifikovan je problem i zajedničkim snagama svih građana, uz podršku opštine, realizovani su projekti.

Gospodin Marko Mirković, Centar Živeti uspravno iz Novog Sada, u svom obraćanju je ukazao na neke od problema osoba sa invaliditetom. Osnovni problem je problem arhitektonskih prepreka. Prema njegovim rečima sa opštinom je uspostavljena dobra saradnja ali nije sa samim izvođačima radova tako da se dešava da se utroše sredstva za izgradnju npr. rampi koje nisu funkcionalne. Došlo se do toga da je pokušano da se reši problem, ali bez dobre komunikacije praktično ništa nije urađeno. Prema njegovim rečima neophodno je ponovo izvoditi veći deo radova, a to znači duplo finansiranje. Naša zakonska regulativa je takva da ne postoji kaznena mera i da svako radi kako misli da treba, bez dogovora sa korisnicima, to jest građanima. U organizaciji udruženja organizovan je treći seminar o univerzalnom dizajnu na koji se odazvalo malo ljudi. Postavlja se pitanje zbog čega niko ne razume potrebe osoba sa invaliditetom i zbog čega grade nešto što nema svoju upotrebnu vrednost.

Direktorka Fonda je definisala ovaj problem kao problem u radu lokalne samouprave koja apsolutno mora da konsultuje udruženja osoba sa invaliditetom kada radi ovakve radove na svom području.

Gospođa Dragana Stepić, Društvo za pomoć mentalno ometenim licima iz Sombora, složila se sa prethodnim govornicima i istakla da njihovo udruženje ima slične ili čak iste probleme kao i druge organizacije. Ona je htela da istakne dobar primer vezan za njihovu opštinu. Naime, prema rečima gospođe Stepić, osam humanitarnih organizacija se pre nekoliko godina povezalo i sklopilo ugovor o zajedničkom nastupanju pred predstavnicima opštinskih vlasti tako da, nevezano za vrstu problema kojim se pojedinačno bave, na svim konkursima istupaju sa jednom, zajedničkom idejom.

Direktorka Fonda, Ljiljana Milošević, zahvalila se na doprinosu prisutnim učesnicima i obavestila ih da će im biti prosleđeni izveštaji sa sve tri radne grupe. Ona je istakla da će zaključci biti uobličeni tako da budu u duhu partnerstva i saradnje sa lokalnim zajednicama. Takođe je istakla značaj ostvarenog partnerstva između NVO i lokalnih zajednica i značaj probuđene svesti da je saradnja neophodna i da je potrebno naći još više zajedničkih interesa.

U radu radne grupe učestovali su predstavnici NVO i lokalnih uprava.

3. Izveštaj sa radne grupe – medijator Darko Kovačević, Subotica.org, Subotica

Izveštaj i zaključci 3. radne grupe (NVO Vojvodine)

1. Tačke saradnje NVO i lokalnih uprava, iskustva i ocene:
Marica Subotić, Irig:
"Saradnja postoji na nivou opštine. Konkretna saradnja ostvarena na projektu dečje igraonice."
Sava Aleksandrović, "Romska mreža":
"Postoji saradnja u delu socijale."
Branko Komadina, "Dištrikt" Kikinda:
"Smatra da NVO nisu našle načina za plansku, institucionalnu saradnju."
Vojislava Subotić, "Aktiv žena":
"Izrazito nepoverenje prema lokalnoj upravi. Konkretno, usvojili su inicijativu ali su sami preuzeli realizaciju. Zbog toga se osećaju oštećeni."
Edita Mokuš, "Ekumenska zajednica"
"Imaju dobru saradnju sa lok. samoupravom, na polju raspodele hum. pomoći i edukacije."
Lajoš Radaković, "Teledom savez SCG":
"Vlast nije imala sluha za njihov projekat"
Željko Prskalo, "Eko kamp" Šid:
"Saradnja sa lok. vlastima ostvaruju se preko ličnih veza i uz jasan lični interes."
Mirjana Pušin, "NS Novinarska škola":
"Potrebna veća prisutnost u medijima, kvalitetnije graditi odnos s javnošću"
Ljubica Kovačević, B. Palanka:
"Loša iskustva sa neispunjenim obećanjima od strane lok. samouprave. Potreban agresivniji pristup da bi se ostvarila saradnja."
Zoltan Njul, "Hendikep" B. Topola:
"Odlična saradnja sa lokalnim vlastima. Čudi se da ostali imaju probleme."

2. Zaključci:

- Nije definisan okvir saradnje NVO i lok. uprava. Način finansiranja, oblasti saradnje razlikuju se od slučaja do slučaja.
- U većini opština ne postoji (ili nije poznato da postoji) plan lok. ekonomskog razvoja
- Saradnja se najlakše ostvaruje u radu sa socijalno najugroženijim grupama, hendikepiranima i sl.
- Hrišćanske organizacije uglavnom uživaju poverenje lok. samouprava
- Većina NVO su community based (na nivou opštine)
- Većina NVO nudi edukaciju kao primarnu uslugu
- Većina NVO smatra da posluje transparentno, za razliku od lok. uprava i "drugih" NVO
- NVO nisu našle način za umrežavanje (uprkos brojnim pokušajima)
- Većina NVO je imala neke donatore iz EU.
- Većina NVO ističe etičnost i poverenje lok. sredine kao svoju prednost, loš pravni i finansijski okvir kao manu
- Većina NVO su na nivou individualnog aktivizma

Temelji na kojima bi se mogla graditi tzv. mreža NVO, odn. institucija NVO na nivou Vojvodine:
- Opšta ocena je da NVO imaju poverenje u "Fond za razvoj neprofitnog sektora APV"
- Opšta potreba postoji za "adresarom civilnih organizacija" i vestima o tenderima
- Većina NVO se žali da nema dovoljno znanja ni iskustva za pisanje projekata, postoji opšta potreba za edukaciju ili saradnju u pogledu pisanja projektnih predloga
- Većini NVO je potrebna pravna pomoć
- Većini NVO je potrebno kofinansiranje za podnošenje projekata
- Većina NVO bi želela češće susrete i razmenu iskustava

U radu ove radne grupe učestvovale su samo nevladine organizacije.

III Zaključci konferencije

IV Učesnici konferencije

1. Vojislava Subotić, Aktiv žena Neradin, Irig
2. Marica Subotić, Aktiv žena Neradin, Irig
3. Milan Nikolić, Bahtale Rroma, Sombor
4. Marko Mirković, Centar "Živeti uspravno", Novi Sad
5. Branko Komadina, "Dištrikt 0230", Kikinda
6. Dr Laslo Kovač, Dom mladih "Bratstvo-jedinstvo", Novi Bečej
7. Dragana Stjepić, Društvo za MNRO opštine Sombor, Sombor
8. Edita Mokuš, Ekumenska humanitarna organizacija, Novi Sad
9. Ružica Rudić-Vranić, Femina creativa, Subotica
10. Ljubica Kovačević, Festival ekološkog pozorišta za decu, Bačka Palanka
11. Roža Cipo, Humanitarno društvo Bethesda, Bačka Topola
12. Borislav Sarajlić, Humanitarno udruženje "Prijatelji", Sremska Mitrovica
13. Jelena Budošan, Humanitarno udruženje "Prijatelji", Sremska Mitrovica
14. Mirjana Pušin, Novosadska novinarska škola, Novi Sad
15. Mirjana Komnenović-Inić, Novosadska novinarska škola, Novi Sad
16. Željko Prskalo, Omladinski klub "Morović", Šid
17. Apci Jene, Omladinsko udruženje "Generacija", Kanjiža
18. Jelica Sandtrač, Otvorena akcija "Gecko", Subotica
19. Verona Molnar, Otvorene perspektive, Subotica
20. Ljubinko Simić, Savez studenata univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad
21. Anđelka Samardžić, Udruženje distrofičara Južnobačkog okruga, Novi Sad
22. Biljana Stojanović, Udruženje potrošača i korisnika javnih usluga
23. Edina Popov, Udruženje potrošača i korisnika javnih usluga, Novi Sad
24. Bogdan Popović, Udruženje potrošača i korisnika javnih usluga, Novi Sad
25. Sava Aleksandrović, UG "Phralipe", Novi Sad
26. Nebojša Popovčak, UG Grupa 022, Sremska Mitrovica
27. Marijana Čanak, Ženske studije i istraživanja, Novi Sad
28. Zora Pedović, Žensko aktivno društvo, Novi Sad
29. Šagi Mihalj, Teledom, Temerin
30. Duško Bursać, Centar za socijalni rad, Novi Sad
31. Darko Kovačević, Subotica.org, Subotica
32. Lajoš Radatović, Teledom Savez Srbije i Crne Gore, Bačka Topola
33. Ruža Helać, Vojvođanska zelena inicijativa, Novi Sad

Predstavnici lokalnih uprava

1. Pavel Stanjo, predsednik Skupštine opštine Alibunar
2. Milan Starčević, načelnik za finasije, opština Alibunar
3. Vojkan Diklić, savetnik predsednika opštine Alibunar
4. Jelena Ićitović, načelnik opštinske uprave opštine Apatin
5. Milan Pavković, načelnik za finansije opštine Apatin
6. Sanja Jakić, opština Bač
7. Ljilja Pralica, opština Bač
8. Boško Bogunović, načelnik Odelenja za budžet i finansije, opština Bački Petrovac
9. Radomir Zotović, opština Bački Petrovac
10. Vinka Ninković, opština Bela Crkva
11. Dušanka Cesarec, opština Bela Crkva
12. Maradi Nandor, zamenik predsednika opštine Kanjiža
13. Eva Nađ, šef Službe za finansije opštine Kanjiža
14. Marko Alžbeta, načelnik za finansije opštine Kovačica
15. Ana Havjar, šef trezora opštine Kovačica
16. Violeta Jevtović-Vujičin, načelni Opštinske uprave opštine Kovin
17. Snežana Milošev-Lazović, rukovodilac Odelenja za finansije opštine Kovin
18. Milorad Vasiljević, predsednik SO Nova Crnja
19. Cvijan Milošević, zamenik predsednika opštine Nova Crnja
20. Svetlana Đogo, opština Nova Crnja
21. Marica Bešlin, sekretar SO Novi Bečej
22. Zora Stanisavljev, pomoćnik načelnika za finansije opštine Novi Bečej
23. Žarko Nešić, predsednik SO Novi Kneževac
24. Čedo Dumbelović, predsednik SO Opovo
25. Svetlana Lončar, predsednik SO Odžaci
26. Nada Lilić, načelnica za finansije opštine Odžaci
27. Suzana Jovanović, članica Opštinskog veća opštine Pančevo
28. Vera Stamenić, sekretar sekretarijata za finansije opštine Pančevo
29. Živko Marković, predsednik SO Pećinci
30. Anika Žiroš-Jankelić, predsednik SO Senta
31. Marta Feldi, načelnik odbora za finansije opštine Senta
32. Mr Goran Vukmirović, Gradski menadžer opštine Sombor
33. Slavko Kevrešan, predsednik SO Sremski Karlovci
34. Dragoslava Pantović, zamenik predsednika SO Sremski Karlovci
35. Vera Stevanović-Nikolić, sekretar opštine Sremski Karlovci
36. Milorad Lemić, član Opštinskog veća za finansije opštine Temerin
37. David V. Dimkić, opština Zrenjanin
38. Petar Crepulja, član opštinskog veća opštine Žabalj
39. Lončar Dubravka, opština Subotica
40. Duško Guslov, opština Subotica
41. Jožef Boros, načelnik za budžet i finansije opštine Plandište
42. Dragan Nedeljkov, opština Zrenjanin
43. Milivoj Petrović, predsednik opštine Titel
44. Njul Zoltan, opština Bačka Topola
45. Dr Predrag Mijić, predsednik opštine Čoka