preuzmi, 233kb

Izveštaj sa
FORUMA O PRIMENI STRATEGIJE ZA SMANJENJE SIROMAŠTVA
POSLOVNI INKUBATOR
Održanog 9. decembra 2004. u Skupštini AP Vojvodine, sa početkom u 11.00 časova

U prisutvu velikog broja učesnika iz republičkih i pokrajinskih institucija, ambasada, međunarodnih organizacija, fakulteta, udruženja građana i medija, a u organizaciji Fonda za razvoj neprofitnog sektora AP Vojvodine, u Skupštini AP Vojvodine, održan je Forum o primeni Strategije za smanjenje siromaštva na regionalnom i lokalnom nivou – poslovni inkubatori.
Otvarajući skup i pozdravljajući goste direktorka Fonda, Ljiljana Milošević, istakla je značaj promocije partnerstava i značaj lokalne zajednice u doslednom sprovođenju Strategije za smanjenje siromaštva, sa akcentom na otvaranju poslovnih inkubatora u vojvođanskim opštinama, kao centrima za realizaciju politike zapošljavanja, razvoja malih i srednjih preduzeća i ekonomskog razvoja lokalnih i regionalnih zajednica.
Učesnici Foruma bili su:

• savetnik pri Timu za Strategiju za smanjenje siromaštva R Srbije, u Kabinetu potpredsednika Vlade Republike Srbije, Arandarenko Mihailo,
• šef Kancelarije Evropske agencije za rekonstrukciju u SCG, Bily Luis
• i savetnica za pitanja zapošljavanja ove Kancelarije, Meri Lorenčić Bojević,
• drugi sekretar ambasade Republike Hrvatske, Maja Foretić Pećnik
• i savetnica u ambasadi Republike Hrvatske, Svetlana Božinović,
• regionalni koordinator za Banat Programa za društveno ekonomski razvoj, koji realizuje Evropska agencija za rekonstrukciju, Nedeljko Ćurić,
• predstavnica Evropske agencije za bezbednost i saradnju u SCG, Gordana Zrnić,
• pomoćnik sekretara Sekretarijata za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju Izvršnog veća AP Vojvodine, prof. Veljko Stojnović,
• predstavnica Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, prof. Jonjina Ranogajec,
• predstavnica Fakulteta za uslužni biznis u Novom Sadu, doc Tatjana Kuzmanović,
• predstavnica Fakulteta za menadžment u Novom Sadu, mr Nevenka Nićin,
• direktorka Fonda za razvoj AP Vojvodine, Biljana Jovanović,
• predstavnik Sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Izvršnog veća AP Vojvodine, Vladimir Matijević,
• direktor Regionalnog centra za razvoj MSP i preduzetništva - BANAT, mr Robert Molnar,
• predsednik Odbora za privredu Skupštine AP Vojvodine, Sava Svirčević i
• predstavnici Kolping društva Srbije i Crne Gore, Farkaš Vilmoš i Balaž Livija.

Forum su medijski pratili: TV Novi Sad, TV Panonija, Radio Novi Sad, Radio Sajam, Radio Novi Sad - redakcija informativnog programa na mađarskom jeziku, " Blic ", " Magyar Szo ".
U uvodnom delu Foruma učesnici su upoznati sa delom dokumenta Strategije za smanjenje siromaštva Republike Srbije koji je u vezi sa potrebama za zapošljavanje - prezentacijom "Strategija za smanjenje siromaštva i nova radna mesta" vodećeg savetnika Tima za primenu Strategije za smanjenje siromaštva iz Kabineta potpredsednika Vlade republike Srbije, Mihaila Arandarenka.
Gospodin Arandarenko je saopštio da su prezentacijom obuhvaćeni ciljevi Strategije, veza smanjenja siromaštva, razvoja malih i srednjih preduzeća i evropskih integracija. Tri osnovna cilja Strategije su da se postigne dinamičan, ujednačen razvoj društva, privredni rast kroz ostvarivanje moderne tržišne privrede i da se spreči stvaranje novog siromaštva. Sprečiti novo siromaštvo znači da se onima koji su gubitnici reformi: otpušteni radnici, neke kategorije penzionera, stari i neobrazovani, pomogne da ne uđu u siromaštvo. Najzad, bitno je delovanje na one grupe koji su tradicionalno isključene, a to može da se postigne kroz usavršavanje mreže socijalne sigurnosti.
Konstatujući da je Srbija siromašna evropska zemlja, tj. da smo veoma siromašni u eropskim kategorijama, ali istovremeno da imamo jasnu evropsku perspektivu, Arandarenko je istakao da metodi za suzbijanje siromaštva moraju da budu usklađeni sa evropskim pristupom. Ovaj pristup uključuje nastojanje da se društvene nejednakosti drže na relativno niskom nivou. Glavni cilj sprečavanja novog siromaštva je povećanje mogućnosti zapošljavanja što se odnosi posebno na Vojvodinu. Vojvodina je region sa trenutno najvećem registrovanom nezaposlenošću u Srbiji.
U nastavku izlaganja M. Arandarenko je ukazao na to da je važno da se u okviru Strategije za smanjenje siromaštva inkorporiraju Ciljevi i strategije za razvoj malih i srednjih preduzeća. Ovo je takođe Vladin dokument, koji je usvojen ranije i širi osnovnu ideju - strategiju razvoja malih i srednjih preduzeća, a u cilju da se stvori održivi i rastući sektor malih i srednjih preduzeća, koja su orijentisana na izvoz i koja su konkuretna na međunarodnom tržištu.
Potrebni su odgovarajući zakonski okviri da bi se upodobio razvoj malih i srednjih preduzeća. Podjednako važno je poboljšanje efikasnosti rada državne uprave. Nova analiza Svetske banke pokazuje, da bez obzira na povoljno zakonodavstvo, svejedno je za administrativne procedure za otvaranje preduzeća i potpuno aktiviranje, još uvek potrebno preko 1000 dana što je neverovatno dugačak period koji demotiviše potencijalne preduzetnike i investitore.
M. Arandarenko se zadržao na delu Prezentacije koji prikazuje karakteristike tržišta rada kod nas. Oko toga postoji velika kontraverza. Po rezultatima ankete o radu, koja se izvodi iz ankete o radnoj snazi, nezaposlenost kod nas je relativno niska ili barem u granicama evropskog proseka, znači nešto iznad 10%, između 10 i 15%. Ali, ako uzmemo zvanične podatke ili registrovanu nezaposlenost, nezaposlenost odjednom postaje stvarno dramatičan problem od nekih 30% stope nezaposlenosti. Ovaj problem veoma je ozbiljan u našoj zemlji; «idealna» stopa nezaposlenosti bi verovatno bila oko one minimalne, kakvu identifikuje anketa o radnoj snazi, ali ta stopa u suštini potcenjuje ono što se naziva podzaposlenošću, znači, veliki broj ljudi koji rade povremeno ili na poslovima za koje nije potrebno njihovo puno radno angažovanje.To je jedan aspekt, a drugi bi bila velika prikrivena nezaposlenost, odnosno, firme koje još nisu restrukturirane.
Po rečima gospodina Arandarenka do 2010. nezaposlenost će i dalje biti jedan od ključnih socijalnih problema, koji će na neki način morati da usporava ili usmerava sve one koji bi bili nestrpljivi i sa pravom išli u pravcu punog restrukturiranja. Mogućnost da se situacija sagleda i problem rešava na regionalnom i lokalnom nivou proističe, pre svega, iz osnovne činjenice da tržište rada Srbije u suštini pokazuje veoma nisku prostornu pokretljivost. Ljudi ne mogu da se sele, nadnice su niske, troškovi preseljenja u odnosu na platu takođe su veoma visoki, postoje velike kulturološke razlike. Ima puno razloga zbog kojih jedna regionalna strategija zapošljavanja mora da pođe od toga da će u narednih pet godina biti potrebno doneti poslove radnicima, a ne radnike slati za poslovima.
Na kraju izlaganja M. Arandarenko je podsetio da predstoji rad na novom Ustavu i novoj teritorijalnoj organizaciji. Jedan od dosta ograničavajućih faktora je opet na operativnom nivou - naime, regioni, onako kako ih definiše komorska i državna administracija, međusobno se veoma razlikuju - što otežava usmereni i koordinisani rad.
Zahvaljujući se gospodinu Arandarenku na veoma sadržajnoj Prezentaciji i dragocenim podacima, Ljiljana Milošević je informisala prisutne da su sa nedavno održane Konferencije o primeni Strategije za smanjenje siromaštva, koju je Fond za razvoj neprofitnog sektora organizovao povodom Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva, upućene Preporuke, a jedna od njih je i da se preduzetništvo kao predmet uvede ne samo u srednje škole, nego uopšte u sistem obrazovanja, ceneći da su naši mladi nepripremljeni za svet rada i jedan sasvim novi tržišni ambijent.

Predsednik NVO DIŠTRIKT 0230 iz Kikinde, gospodin Branko Komadina upoznao je učesnike Foruma o poslovnom inkubatoru u ovoj opštini, prvom u Vojvodini. On je istakao da je smisao inkubatora da u njemu neko započne svoj prvi samostalni posao. Inkubator je zapravo zgrada, objekat koji ima 15, 30, 35 radnih jedinica. Ako opština ima izgrađenu strategiju razvoja, onda to olakšava inkubatoru da nađe svoj profil, ono što je opšte namene, sitna proizvodnja, raznorazne usluge. Sve je podređeno klijentima inkubatora. Oni imaju pravo da koriste poslovni prostor po beneficiranim uslovima, a njihova ugovorna obaveza je da se edukuju, da uče, da imaju dnevne konsultacije sa mentorima u inkubatoru. Još jedna obaveza ili pravilo rada inkubatora je uzajamna solidarnost klijenata u inkubatoru. U Kikindi su još 98. godine započeli prvi razgovori o poslovnim inkubatorima. Kasnije je osnovan Regionalni centar za mala preduzeća, pa je i tu udruženje građana ušlo kao osnivač Regionalnog centra sa idejom da pokrenu inkubator. To je jedan proces.
B. Komadina je naveo primere poslovnih inkubatora koje je video u Sloveniji, Mađarskoj i Bugarskoj. U junu 2004. godine Sektor za ekonomiju dodelio je donaciju udruženju građana iz Kikinde za troškove - od rada ljudi do upisa u sudski registar i potpisan je Protokol o saradnji malih i srednjih preduzeća, Agencije za razvoj preduzetništva, Udruženja 0230 iz Kikinde i Skupštine opštine Kikinda. Ali, na tome se stalo. Za 21.decembar 2004. zakazana je Osnivačka skupština inkubatora. Inkubator u Kikindi se osniva po proceduri koja je standardna za Evropsku uniju. Nauku, znanje, novac, iskustvo, unose osnivači inkubatora. Važno je da osnivači budu iz svih sektora - privatnog, neprofitnog i profitnog, i iz javnog sektora. U Kikindi je to u ovom trenutku SO Kikinda, Dom omladine, NVO Dištrikt 0230 i Regionalni centar za mala i srednja preduzeća iz Zrenjanina. Zavod za tržište rada je izrazio spremnost da pomogne. Osim toga i Ženska alternativna radionica, je zainteresovana da uđe u projekat.
Završavajući izlaganje Branko Komadina je istakao da je poseban značaj poslovnih inkubatora u tome što doprinose tome da opština okupi sve zainteresovane, prikupi kadrove da bi se na tome moglo efikasno raditi, odnosno da inicira opštinsku strategiju rada što je u manjim mestima jednostavnije uraditi, nego u većim gradovima.

Govoreći o iskustvima Hrvatske o poslovnim inkubatorima drugi sekretar Hrvatske ambasade u Beogradu, gospođa Maja Foretić Pećnik saopštila je da je hrvatska vlada donela drugog decembra ove godine Odluku o trogodišnjem nacionalnom planu zapošljavanja. Osnovni ciljevi tog plana su svrstani u nekoliko kategorija, od kojih je najvažnija prva kategorija – državna stimulacija daljeg zapošljavanja, što znači da se rok za registraciju preduzeća mora smanjiti od sadašnjih 50, na 20 i manje od 20 radnih dana.
Ciljevi su da se ide na prekvalifikaciju ljudi koji su nezaposleni duže od 12 meseci, a budući da je otprilike 60% žena u populaciji nezaposlenih, pokušaće se boljom podrškom brige o deci, stvaranjem obaveznog predškolskog obrazovanja za decu od treće godine života, itd. - da se omogući da se što veći broj žena zaposli.
Ovo je jedan konkretan plan, koji se naslanja na Program rada hrvatske vlade, koji je donet prošle godine. U tom Programu borba za privredni rast, zapošljavanje, za obnovu i za dalji razvoj, zauzima vrlo bitno mesto. Program kreće od bazičnog uverenja da država mora postati servis, dobar servis za sve one koji žele da rade.
Početak je bio 90-tih godina, bilo je bitno da se utiče na ljude da promene svoj način razmišljanja, da postanu mobilni, da znaju da posao neće tražiti njih, nego da oni moraju pronalaziti posao. Hrvatska država je kroz programe nadležnih tela Vlade, kroz programe Zavoda za zapošljavanje, itd. podsticala, pogotovo razvoj malog i srednjeg poduzetništva i to iz više razloga - mala i srednja poduzeća mobilnija i lakše se prestruktuiraju na tržištu, u procesu tranzicije, propadanjem velikih državnih firmi, puno ljudi ostalo je na ulici, a bili su stručni i onda ih je trebalo na neki način angažovati.
Ti programi nisu bili usmereni samo na preduzetništvo u industrijskoj, uslužnoj delatnosti, nego i na preduzetništvo u poljoprivredi i u turizmu, budući da se zna da je Hrvatska zemlja koja uglavnom svoj razvoj zasniva na razvoju turizma.
Prethodna Vlada imala je nekoliko programa koji su imali omladinu kao ciljnu grupu za zapošljavanje, jer su oni najbrojniji na berzi rada. Jedan od programa je bio “S faksa na posao“ - svi privredni subjekti su podsticani da na godinu dana, pa onda i duže, zaposle mlade obrazovane ljude, kako bi stekli pripravnički staž i tako lakšu poziciju za zapošljavanje. Takođe se podsticalo i zapošljavanje mladih radnika zanatlija, na isti način. Država je davala subvencije, odnosno poreske olakšice, itd. za sve one poslodavce koji su bili spremni da prihvate one društvene grupe koje su najveći problem pri zapošljavanju. U skladu sa načelima društvene solidarnosti i načelima Evropske unije, organizovano je i podsticano zapošljavanje specifičnih ljudi, to su ljudi sa invaliditetom, i to po različitim kategorijama.
Još jedna mera u Hrvatskoj dala je izuzetne rezultate, a to je podsticanje zapošljavanja branitelja i njihove dece. To su ljudi koji su bili u ratu, koji su posle završetka rata ostali bez posla i bez prihoda i shvatilo se da je puno bolje tim ljudima, umesto državnih penzija ili socijalne pomoći, pomoći tako da se pronađe modus da se oni sami zaposle, da bi postali korisni članovi društva.
Jedno od najvažnijih tela u okviru Vlade Republike Hrvatske je Odjel Ministarstva gospodarstva koji se bavi malim i srednjim preduzetništvom, gde se mladim ljudima daju vrlo podsticajni krediti za osnivanje novih firmi, na osnovu projekata, a u okviru Zavoda za zapošljavanje. Ako se oceni da je taj projekat kvalitetan, onda se daju vrlo povoljni krediti, kako bi se pokrenulo malo preduzeće. Pogotovo se to radi na onim geografskim područjima koja su specifična. Kroz raznorazne projekte podstiče se, pogotovo samozapošljavanjem, povratak ljudi na ta područja. To uključuje i povratak izbeglica iz Hrvatske, tu su angažovane i mnoge međunarodne i nevladine organizacije koje pomažu povratnicima pri osnivanju malih farmi, i to tako da se donira određeni broj grla stoke itd., a onda se sve to zajedno povezuje sa prehrambenom industrijom u Hrvatskoj, tako da ti ljudi imaju od čega da žive. U svemu tome proces povratka ne ide onom brzinom kako bi se htelo, ali na ovim programima se aktivno radi i oni će sigurno dati dobre rezultate na duži rok.
U nastavku izlaganja M. F. Pećnik je naznačila da je sledeći specifični program - program oživljavanja ostrva. Ostrva su izolovana, teško je doći do njih, teško je vratiti se sa njih, itd. i u cilju zadržavanja stanovništva posebno se podstiče zapošljavanje.
Novi programi realizuju se i kroz Ministarstvo poljoprivrede Hrvatske, a to su programi podsticanja proširivanja tradicionalnih poljoprivrednih kultura, to su za ostrva maslinarstvo, lavanda, vinogradarstvo, što je u skladu i sa strategijom Evropske unije. Ne samo na ostrvima nego i u onim delovima zemlje koji su manje atraktivni, bilo da je reč o Lici, Hrvatskom zagorju, Podravini, Posavini, Podunavlju, podstiče se razvoj seoskog turizma. Dakle, ova područja podstiču se na to da primaju turiste i na taj način još dodatno zarađuju, a povećava se i interes mladih ljudi da ostaju na tim područjima.
Još jedan vrlo važan činilac u svemu je Program Vlade Hrvatske koji ima za cilj da saobraćajno, i na sve druge načine, poveže zemlju. To je program izgradnje auto puteva i on bi trebalo da bude gotov kompletno do 2010. godine. Sada se, recimo, došlo dotle da vožnja od Zagreba do Rijeke traje dva sata, od Zagreba do Splita tri sata, itd. Sa druge strane, putevi, kao što je poznato, doprinose oživljavanju određenih područja. Budući da je nov autoput dovršen od Zagreba do Splita i da jedna trasa ide kroz Liku - jedno od najsiromašnijih područja u Hrvatskoj sa najmanjim brojem stanovnika, očekuje se da će upravo završetak puta pomoći razvoju tog područja.
Govoreći o još nekim novinama iz programa Vlade republike Hrvatske M. F. Pećnik je istakla stambeni program pomoći mladim ljudima koji su se zaposlili. Država ima plan u okviru kojeg se u dogovoru sa lokalnom zajednicom pronalaze tereni koji imaju kompletnu infrastrukturu, gde se po vrlo niskim cenama grade stanovi. Stanovi se kupuju na kredit, ali to su dugoročni krediti i glavni cilj je da cena kvadratnog metra stambenog prostora bude što niža i da rata kredita ne premašuje onu cenu koja se inače plaća za podstanarstvo. I pored svega nabrojanog, na kraju izlaganja M. F. Pećnik je rekla da nezadovoljstvo postoji jer prema podacima Zavoda za zapošljavanje u Hrvatskoj, to su podaci za novembar ove godine, apsolutna nezaposlenost je 312.786 ljudi, odnosno, nešto više od 18%, što bi se apsolutno trebalo smanjiti.

Gospodin Nedeljko Ćurić, kao predstavnik programa poslovnih inkubatora saopštio je iskustva Zrenjanina i predstavio projekat “Socio-ekonomski razvoj u Srbiji“, na kome je angažovan. Projekat sprovodi Evropska agencija za rekonstrukciju na teritoriji Srbije - na jugu Srbije u dva okruga – Pčinjski i Jablanički, u centralnoj Srbiji takođe dva okruga – Šumadijski i Pomoravski i u Vojvodini - Banat, računajući Severno-banatski i Južno-banatski okrug sa kancelarijom u Zrenjaninu.
Radi se o pilot projektu. Osnovni cilj projekta je da se napravi tzv. integrativni plan socio-ekonomskog razvoja jedne oblasti. Pri tome, treba imati na umu dva osnovna principa koje učimo i treba da usvajamo, a to su teritorijalni princip i partnerstvo. Teritorijalni princip znači da informacija o realnoj socioekonomskoj situaciji u jednoj oblasti i informacija o ciljevima razvoja tog područja, pripada stanovnicima te oblasti, a partnerstvo je dosta pominjan pojam i nema potrebe da se specijalno objašnjava.
Projekat je startovao od februara meseca ove godine kada su počele sa radom radne grupe: za infrastrukturu, za zaštitu životne sredine, za socijalna pitanja i razvoj ljudskih resursa, za razvoj sela i poljoprivredu, za razvoj ekonomije i malih i srednjih preduzeća i za turizam. Predstavnike u radnim grupama čine zvanično delegirani ljudi iz partnerskih institucija od kojih je najbitnija opština. Prethodne godine, pre početka realizacije projekta, obišlo se svih 19 opština na teritoriji Banata. Svi predsednici opština su pozitivno odreagovali i zvanično delegirali ljude za učešće u radu radnih grupa. Pored opština kao najbitnijeg partnera, uključene su republičke kancelarije Nacionalne službe za zapošljavanje iz Pančeva, Kikinde i Zrenjanina.
Radnu grupu za socijalna pitanja čine predstavnici centara za socijalni rad, delegirani od opština i nevladinih organizacija. Do sada je u grupi za socijalna pitanja urađeno osam SWOT analiza. Urađen je SWOT za tzv. socijalnu inkluziju, socijalno priključivanje marginalnih grupa. Stvorena je mreža i svako je dobro došao da se priključi i to je jedan dodatni princip u radu.
U nastavku izlaganja N. Ćurić je naveo da su do sada učesnici radnih grupa sagledali globalne prioritete, subprioritete i mere. Mere predstavljaju u stvari buduće projekte što znači da se radi o jednom realnom srednjoročnom planu socioekonomskog razvoja jedne oblasti.

Predstavnica Kolping društva Srbije i Crne Gore, gospođica Livija Balaž saopštila je neke od podataka vezane za rad ovog društva. Između ostalog je istakla da u svetu ima 56 zemalja koji su zainteresovane za ovakav tip rada - na to kako i na koji način da se što više uključi omladina u rad po pitanju smanjenja siromaštva. Znači, najviše se radi sa omladinom i na pronalaženju rešenja za zapošljavanje žena. Kolping društva su najviše zastupljena na selu, a to pretpostavlja da se nađe neki način kako bi se ostvario plan za povećanje poljoprivredne proizvodnje. Po rečima L. Balaž u ovom trenutku najvažnije je pronalaženje zainteresovanih partnera za ostvarivanje ovog plana i programa razvoja sela i poljoprivredne proizvodnje. Kolping društvo Srbije i Crne Gore radom je najprisutniji u Južnom Banatu.

Uzimajući reč za diskusiju šef Kancelarije Evropske agencije za rekonstrukciju u SCG, gospodin Bily Luis je rekao da osim toga što radi već dugo godina na programu tima Ujedinjenih nacija, i sam je direktor jedne ovakve agencije u Irskoj i da je u njegovoj zemlji 1991. godine situacija bila kao sada u Srbiji. Agencija u Irskoj je počela sa radom 1989. I pre toga su političari pokušavali nešto da urade, ali u to vreme je u stvari sve počelo.
Govoreći konkretno o 1991. godini, nezaposlenost u njegovoj regiji je bila 37%, a danas je pala na 7%. Tražeći program koji bi bio prilagođen njihovoj zemlji došli su do toga da preuzmu jedan deo proizvodnje Kokte i Fante. Sada se postavlja pitanje, zašto, odnosno zbog čega? Procenilo se da radnici u Irskoj poseduju veštine potrebne za bavljenje ovom proizvodnjom i da je moguće to privredno ostvariti. Tako su prosečno godišnje zapošljavali sve više radnika - što znači imati dobar program. Po rečima Bily Luisa osnovno je da se stvori okruženje u kojoj privreda, odnosno preduzeća mogu dobro i nesmetano da funkcionišu.
Bitno je da se utvrde regionalni razvojni planovi, koji formulišu šta su realni problemi, jer tek tada se oni mogu i rešiti. Kada postoje regionalni i razvojni planovi, oni moraju da budu praćeni akcionim planom. Tako se na primer radilo i u Rumuniji i oni su razvili taj program. Potrebno je da se sagleda na koji način možemo da budemo konkuretni na tržištu. Naravno da je svako područje drugačije. Znači u okviru ovih pitanja moramo imati informacije o tome šta nam se nudi i kakve su mogućnosti za zapošljavanje. Evropska agencija za rekonstrukciju je 1993. godine bila aktivna u Sloveniji, i tamo je bilo uključeno oko 10 -12 agencija, čak i regionalnih itd.
Ono što je bitno, po rečima B. Luisa, to je da se aktivira potencijal naročito u ljudskom smislu i da se povežu zemlje koje imaju određene sličnosti u privrednom smislu. Na taj način može se opredeliti za formiranje inkubatora, ali pre toga mora postojati jasna informacija i o tržištu za koje su namenjeni proizvodi inkubatora.

Direktorka Fonda za razvoj AP Vojvodine, gospođa Biljana Jovanović upoznala je prisutne sa iskustvima ovog Fonda i o aktivnostima na suzbijanju siromaštva, tj. rešavanju pitanja nezaposlenosti. Prethodna Skupština AP Vojvodine je donela Strategiju privrednog razvoja Pokrajine i između ostalog jedan od strateških ciljeva je i smanjenje broja nezaposlenih i formiranje istraživačkih centara. Planirano je da se izdvoji oko 3,5 miliona evra za finansiranje tog projekta za period od četiri godine.
Fond za razvoj AP Vojvodine je finansijska institucija koja funkcioniše na osnovu tržišnih uslova i mnogo je povoljniji od ostalih finansijskih institucija jer ima razvojnu funkciju. U tom smislu, do kraja ove godine plasirano je 55 miliona evra kratkoročnih i dugoročnih kredita pod uslovima koji su najpovoljniji na našem finansijskom tržištu. Po rečima direktorke Jovanović, posebno su ponosni na to što su ove godine, sad se završava drugi konkurs, realizovali kreditiranja nezaposlenih koji imaju dobru poslovnu ideju i koji su spremni da uđu u biznis, a nalaze se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.
Definisani su prioriteti za dobijanje tih sredstava - to su uglavnom dužina čekanja na evidenciji Nacionalne službe, i pol - žene imaju prioritet u dodeli kredita. Finansijska sredstva u prvom konkursu bila su dovoljna da podmire sve potrebe zainteresovanih. U januaru 2004 raspisan je prvi konkurs i oko 90 korisnika je bilo zainteresovano. Fond je plasirao 130 miliona dinara za kreditiranje biznis ideja učesnika konkursa. Međutim, na drugom konkursu koji je sada završen, bilo je 326 zainteresovanih. Ukupan iznos sredstava je 300 miliona dinara. Ovo su akcije Fonda da se smanji stopa nezaposlenosti u Vojvodini.

Profesor Jonjina Ranogajec sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, istakla je da je Fakultet '98. godine krenuo sa školom za keramiku. Ova škola, u skladu sa Bolonjskom konvencijom, omogućila je i eksterni i laboratorijski rad, mimo onih zvaničnih koji postoje u nastavnom planu, i saradnju sa univerzitetima i sličnim školama u Makedoniji, Hrvatskoj, Mađarskoj i Sloveniji, da bi do 2003. g. stigli do Francuske, do Limoža, do Nemačke, Poljske i Češke, i na taj način raširili mrežu saradnje po Evropi.
Svake druge godine organizuje se Međunarodna škola za keramiku gde se odvija naučno-istraživački rad, međusobni kontakti, upoznavanje mladih, gde mladi dobijaju priliku da prvi put izlažu svoje radove na engleskom jeziku.

Gospodin Robert Molnar, direktor Regionalnog centra za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva za Banat je u uvodnim napomenama istakao da je pored ovog Regionalnog centra, razvijena mreža ovakvih institucija širom Srbije, a od strane Evropske agencije za rekonstrukciju, jedino u Vojvodini je za oblast Banata.
Pre nego što su formirani ovi Centri tokom 2001. godine, što na formalnim, što na neformalnim sastancima, mnogo se razgovaralo o tome. Očekivanja su da će 2005. godina biti godina formiranja inkubator-centara u Srbiji, kao što je 2002. godina bila godina formiranja regionalnih centara, kao prvih razvojnih institucija u mnogim regionima u Srbiji.
Preduzetnici su dolazili u Regionalni centar, imali su na raspolaganju i prostorije i opremu, kontakte i konsultantsku pomoć, u mnogim delovima besplatno. Otprilike u sedam inkubatorskih centara već se nešto radi po tom pitanju - Kikindi i Kanjiži, u Subotici, Novom Sadu i Zrenjaninu, što je predviđeno i Planom privrednog razvoja Vojvodine i neka sredstva su već predviđjena za to. R. Molnar je saopštio da se u Nišu takođe intenzivno radi na formiranju inkubator-centra, kao pilot inkubator-centra, uz podršku Vlade Republike Srbije, kroz Republičku agenciju za razvoj malih i srednjih preduzeća. On je naglasio da već postoji i funkcioniše prvi inkubator-centar u Srbiji, koji je privatan i profitan. Verovatno će, po njegovom mišljenju, svi ovi gradovi koje je nabrojao biti inkubatori od javnog interesa i značaja, što znači da će biti neprofitno orijentisani.

Predstavnica Evropske agencije za bezbednost i saradnju u SCG, gospođa Gordana Zrnić naglasila je da su u Agenciji prepoznali biznis inkubator-centre kao mogućnost da se pomogne rešavanju nezaposlenosti i da ovi centri postanu deo socijalnog programa. OSCE aktuelno podržava nekoliko malih projekata koji mogu da postanu model lokalnog rešavanja socioekonomskih problema, a posebno u mestima gde postoje velika društvena preduzeća kojima sledi privatizacija, naglasila je G. Zrnić.

Predsednik Odbora za privredu Skupštine AP Vojvodine, gospodin Sava Svirčević je u svome obraćanju prisutnima izneo primer opštine Beočin, u kojoj živi, a u kojoj se dolaskom "Lafarža" u beočinsku cementaru, pokušalo sa poslovnim inkubatorom. Dok je trajao proces otpuštanja radnika i isplata otpremnina, "Lafarž" je u saradnji sa lokalnom vlasti formirao inkubator centar, što je izuzetno dobra ideja. Praktično hiljadu radnika je tog momenta napuštalo Beočinsku fabriku cementa uz isplatu otpremnine, ljudi su dobijali negde između 15 do 30.000 maraka u ono vreme. To nisu bila neka značajna sredstva za pojedinca da bi se moglo krenuti u veliki biznis, ali udruživanjem mogao se stvoriti novi biznis, istakao je S. Svirčević. Upravo u tom smislu je "Lafarž" i zamislio poslovni inkubator, finansirao ga i u saradnji sa lokalnom samoupravom oformio i krenuo da radi. Sa jedne strane ljudi nisu bili dovoljno obavešteni, a sa druge strane lokalna vlast nije bila dovoljno zainteresovana u tom momentu da se aktivno uključi. "Lafarž" je finansirao, zaposlio tri radnika, obezbedio ideje kako da se krene u novi biznis, obezbedio je ljude koji će voditi u prvih nekoliko godina čak i poslovne knjige, računovodstvene delatnosti. Međutim, nijedan od radnika koji su odlazili iz Beočinske fabrike cementa nije se uključio u poslovni inkubator. Jednostavno radnici nisu bili dobro obavešteni, edukacija nije urađena na pravi način i nije ljudima objašnjeno šta to za njih znači.
Drugi razlog, po rečima Svirčevića je što lokalna samouprava nije uzela puno učešće - da li nije imala interesa, ili isto tako nije shvatila šta to znači - jednostavno, to je bilo nešto novo pre dve i po godine u Beočinu. Bilo je novo i u Srbiji uopšte, mnogi nisu znali šta to znači. Uglavnom, ta ideja je propala i inkubator je ugašen prošle godine kada se videlo da se efekat ne ostvaruje. To je jedno negativno iskustvo. Danas u beočinskoj opštini od 16.000 - 17.000 stanovnika ima preko dve hiljade nezaposlenih, što je zaista mnogo, a tendencija je ka još većoj nezaposlenosti. "Lafarž" i dalje ide sa svojim programom smanjenja broja radnika. Istovremeno "Lafarž" i dalje nudi ljudima mogućnost da krenu u svoj privatni biznis i ponovo putem poslovnog inkubatora, ali nema saradnje sa lokalnom zajednicom. To je najveći problem, zvaršio je izlaganje S. Svirčević.

Gospodin Fazekaš Imre, član Izvršnog odbora Skupštine opštine Zrenjanin u prethodnom sazivu, u uvodnim napomenama je rekao da Zrenjanin za sada nema ni pozitivno ni negativno iskustvo. U Izvršnom odboru Grada, sada nepostojećeg organa, na čijem je čelu bio, postojala je ideja da se u toku ove godine otpočne sa aktivnostima u cilju realizacije jednog projekta biznis inkubatora. Međutim, sve je ostalo samo na ideji i na dobroj volji. Čak su u budžetu Skupštine opštine Zrenjanin bila planirana inicijalna sredstva od milion dinara za realizaciju tog projekta. Na žalost nije bilo sredstava u budžetu da se ta sredstva i isplate, a nije bilo ni kvalitetnih projekata za inkubator centar. I. Fazekaš je izrazio nadu da će novi saziv Skupštine opštine Zrenjanin pokazati interesovanje za osnivanje inkubator centra.

Ispred Sekretarijata za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju Izvršnog veća AP Vojvodine, prof. Veljko Stojnović je izrekao nekoliko nedoumica u vezi transparentnosti i evaluacije potrošenih sredstava koje je Pokrajina izdvajala iz budžeta za finansiranje različitih projekata. Kao primer naveo je da se stiče utisak šarolikosti, a bez koncentrisane informacije koja bi rekla “Ovo je uspelo, a ovo nije uspelo, ovaj projekat je prošao, povećao je kapital, imao je određene garancije, izvršio akumulaciju itd“; i onda još i lokalne samouprave koje sa svojim odlukama mogu ili da pomognu ili da odmognu u razvoju malog preduzetništva i nastojanja da se smanji siromaštvo.
Po njegovim rečima stiče se utisak da je to jedna ogromna šarolikost koja se dešava na prostoru Vojvodine u svih 45 opština, plus da li postoje ili ne postoje rezultati. Kao mogućnost za odgovore na ova pitanja vidi upravo konstituisanje Fonda za razvoj neprofitnog sektora AP Vojvodine, koji bi mogao da pruža i povratne informacije.

Odgovarajući na ovaj predlog direktorka Fonda za razvoj neprofitnog sektora APV, Ljiljana Milošević je podsetila da Fond nije deo pokrajinske Vlade, ali da sarađuje sa svim sekretarijatima. Cilj saradnje je da se podigne nivo komunikacije među ljudima i društvenim grupama različitih opredeljenja i, kao i u ovoj prilici, promovišu partnerstva različitih segmenata društva i u tom smislu plasiraju informacije širokom krugu učesnika društvenog života u Vojvodini. Direktorka Milošević je naglasila da kada je u pitanju transparentnost trošenja budžetskih sredstava, postoji nadležan organ, a to je pokrajinski Sekretarijat za finansije i da Fond može samo da traži tu povratnu informaciju o kojoj je govorio prof. Stojnović, a ne da je pruži.

S obzirom na to da više nije bilo prijavljenih za diskusiju, Ljiljana Milošević se zahvalila učesnicima na opsežnim i korisnim informacijama. Ona je najavila da će Fond za razvoj neprofitnog sektora AP Vojvodine nastaviti projekat " Standardizacija procedure saradnje lokalnih uprava i lokalnih udruženja građana sa teritorije AP Vojvodine" koji je podržao Fond za otvoreno društvo. Projektom su predviđene i tri konferencije u različitim gradovima Vojvodine, gde će biti pozvani predstavnici svih vojvođanskih opština. To će ujedno biti prilika da se promoviše i ideja o biznis inkubatorima u funkciji ekonomskog razvoja i posebno razvoja lokalnih zajednica.

Izveštaj priredio
Fond za razvoj neprofitnog sektora
Autonomne Pokrajine Vojvodine
Direktor
Ljiljana Milošević