Fond za razvoj neprofitnog sektora Autonomne Pokrajine Vojvodine, povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, organizovao je u Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine 11. juna 2008. godine u 11 h, Okrugli sto sa temom “Zaštita životne sredine – Jednačina sa bezbroj nepoznatih“. Okruglom stolu su prisustvovali brojni predstavnici institucija, medija i NVO koji se bave temama iz oblasti zaštite životne sredine i ekologije.

Moderator skupa Ana Segedinski, v. d. direktor Fonda za razvoj neprofitnog sektora Autonomne Pokrajine Vojvodine, istakla je da je cilj današnjeg skupa da ukaže na nesagledivost uticaja i posledice po životnu sredinu čovekovih aktivnosti na planeti Zemlji. Ona je posebno naglasila značaj nevladinog sektora čije su organizacije internacionalno umrežene i imaju pristup medijima i političkim instancama tako da mogu delovati kao nadzorni sistem kompanijama za koje je pre svega najznačajniji ekonomski faktor. Uvodničari su bili: dr Saša Dragin, republički ministar za zaštitu životne sredine; Tanja Ilić, doktorantkinja na FTN – smer Zaštita životne sredine i Milan Srdić, novinar B92INFO.

Ministar Dragin je podsetio na rezultate koji su u poslednjih godinu dana postignuti u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Republike Srbije. Pre svega puno je urađeno na zakonskoj regulativi i njenom usaglašavanju sa zakonima Evropske unije, kazao je Dragin. Govoreći o ekonomskom značaju reciklaže otpada i rentabilnosti proizvodnje Dragin je naveo da je to sfera u kojoj može da se zaposli najmanje 50 hiljada ljudi. Govoreći o velikim ekološkim problemima ministar Dragin je naveo takozvane crne ekološke tačke.- “ Naš osnovni zadatak je bio da one koji zagađuju životnu sredinu obavežemo čvrstim ugovorima kojima je precizirano šta i u koje vreme treba da urade“. Ministar Dragin je ukazao i na važnost kontinuiteta rada administracije kako bi se svi planirani zadaci u ovoj oblasti ostvarili na vreme. Ne manje važan segment uspešnog rada Ministarstva odnosi se na podizanje uloge i značaja zaštite životne sredine u društvu, objasnio je ministar i naveo podatke iz nedavnog istraživanja javnog mnjenja kada su građani životnu sredinu naveli kao jedan od šest prioriteta. Takođe je bitna međunarodna saradnja u zaštiti životne sredine kazao je Dragin i podsetio da su iz tih razloga potpisani ugovori sa svim zemljama u okruženju. Prema njegovim rečima međudržavna i regionalna saradnja otvara šire mogućnosti za konkurisanje za sredstva iz fondova Evropske unije. Učesnici skupa govorili su i o značaju uštede sirovina i energije kako bi se što duže sačuvali njihovi izvori. Ukazali su na potrebu otkrivanja novih, alternativnih izvora energije, ali i na ekološke crne tačke u našoj zemlji poput akcidenata koji se dešavaju u Pančevu, ali i ekološkim problemima u Boru, Beočinu, zagađivanju vodotokova i drugih prirodnih resursa. Velike kompanije su najveći zagađivači i često pokušavaju da za rad sopstvenih interesa zanemare ekologiju i zaštitu životne sredine, istaknuto je na skupu. Učesnici Okruglog stola su otvorili široku lepezu «nepoznatih» u jednačini koja se zove zaštita životne sredine: Tanja Ilić o trenutno nedefinisanoj ulozi diplomiranih inženjera zaštite životne sredine; Milan Srdić o ugroženosti novinara koji prate teme visokog rizika – kao što su teme o zagađivačima; Goran Pichler iz «Zelenog Osijeka» izneo je probleme s kojima su se suočavale nevladine organizacije kod konkurisanja za sredstva EU; mr Gordana Brun iz «Škole za opstanak» je govorila o potrebi obrazovanja nastavničkog kadra za oblast zaštite životne sredine; pomoćnik pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Nada Lazić je govorila o mogućnostima i problemima koji se odnose na rešavanje problema otpada, dr Vesela Radović o visokom bezbednosnom riziku od požara koji ugrožava prirodne dobra; Igor Bajić iz Kancelarije za evropske poslove govorio je o mogućnostima konkurisanja udruženja građana za finansijska sredstva u pretpristupnim fondovima EU, Marko Topo iz ZOSEKIZE je ukazao da ne postoji sistem što se tiče edukacije u oblasti NVO sektora; dr Leona Dorotić - Guteša iz “Zelenog prstena“ iz Ruskog Krstura osvrnula se na problem saradnje sa institucijama i prepreke na koje nailaze udruženja građana kad pokrenu velike, za život važne, projekte kao što je rešavanje problema vode za piće; Snežana Poledica, PR u republičkom ministarstvu zaštite životne sredine, je istakla potrebu za međusobnom otvorenošću između institucija i novinara kako bi se podigao stepen uzajamnog poverenja; Željko Gatarić iz “Horizonta“ je govorio o problemima s kojima se suočavaju oni koji se upuste u ekološku proizvodnju jer su nekonkurentni na tržištu zbog nedostatka stimulacija od strane države, Mirjana Kastratović, pokrajinski inspektor, je govorila o problemima s kojima se sreću inspektori na terenu....

Učesnici Okruglog stola su se složili da je neophodna saradnje države, institucija, nevladinog sektora i medija u borbi protiv zagađivača i podizanja svesti javnosti o važnosti očuvanja i zaštite životne sredine.