Predstavnici nevladinog sektora ističu da je list “Politika“ u tekstu pod bombastičnim naslovom ‘bankari kaskaju za NVO aktivistima’ pokazao kako se u medijima stvaraju predrasude i negativni stereotipi o tim organizacijama. Prema evidenciji statističara, prosečna aprilska isplaćena neto plata oko 5600 zaposlenih u navedenim delatnostima bila je 74.000, dinara odnosno nešto manje od 1.000 evra.
Tim povodom su se oglasile mnoge NVO demantujući navode koji se odnose na primanja zaposlenih i ukazujući na to da je u grupi prozvanih i širok spektar drugih organizacija na bazi učlanjenja. Dakle, naslov je tendenciozan i ne odgovara istini! – zaključili su u Centru za razvoj neprofitnog sektora.
Građanske inicijative su, 15. juna 2007. godine u Medija centru (Sava centar), organizovale Okrugli sto “Ko, kako i zašto stvara lošu sliku o NVO u Srbiji“ s ciljem da iznesu činjenice koje se stvarno odnose na plate u NVO sektoru, ali i da ukažu na sistematičan i perfidan način širenja predrasuda i stereotipa o aktivistima NVO, kao stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima. Bila je to prilika da se javnost podseti na značaj i ulogu NVO u širenju svesti o značaju demokratizacije društva.
Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa kaže
da nije tačan podatak da zaposleni u NVO sektoru imaju najveći
prosek plata:
“Jesu visoka primanja, ali to je zato što su primanja u komorama
90.000 naspram 44.000 u nevladinom sektoru. Taj podatak je zahtevao
ozbiljniju analizu, a on je po meni zloupotrebljen u jednom delu
kampanje koja se uporno vodi protiv nevladinog sektora u Srbiji
već više godina.”
Zoran Lutovac: predsednik Saveta za odnose sa građanskim društvom u kabinetu predsednika Srbije, ističe da su nevladine organizacije odigrale jednu od ključnih uloga u demokratskim promenama 2000. godine - “Ne znam ko stoji iza toga i šta je motiv ali znam da to nije dobro za Srbiju. NVO su učinile veliku stvar i za državu Srbiju i za građane Srbije.
Ruža Helać, savetnica direktora Fonda za razvoj neprofitnog sektora Autonomne Pokrajine Vojvodine podsetila je na to da su rezultati istraživanja, koje je Fond sproveo na teritoriji Vojvodine u februaru ove godine, poražavajući što se tiče tehničkih i finansijskih resursa kojim raspolažu NVO. Sve se, uglavnom, svodi na volonterski rad i građansku solidarnost. To je uzrok nestabilnosti trećeg sektora – pa se često gase i osnivaju nova udruženja građana. Javnost zaboravlja da se NVO osnivaju kao odgovor na novostvorene potrebe građana, koje ne mogu da budu zadovoljene u državnim institucijama – zbog tromosti i nefleksibilnosti. Takođe, jedan od uzroka negativne percepcije NVO u javnosti je to što, u dovoljnoj meri, ne promovišu svoje aktivnosti i rezultate rada.
Borka Pavićević iz Centra za kulturnu dekontaminaciju ukazuje na značajne rezultate koje su NVO postigle u oblasti neformalnog obrazovanja, humanitarnog rada i zalaganja za demokratiju i građanska prava u Srbiji.
Biljana Kovačević Vučo iz Komiteta pravnika za ljudska prava kaže da su najbolnija stalna optuživanja i nepriznavanja pozitivne društvene uloge nevladinog sektora, koja je prihvaćena u celom civilizovanom društvu:
“Građanstvo na taj način to doživljava i onda to izaziva, naravno,
otpor. To se radi zbog toga da kad kupujete novine neko iza vas
kaže – sada ću da ti zviznem jednu šamarčinu.”
“Da su NVO, aktivisti NVO najbolje plaćeni u Srbiji, otprilike
bolje nego bankarski službenici, to je neki halo efekat koji kod
običnog čoveka treba da stvori utisak – vau, ovo su bogataši!
Kome je to u interesu? Pa očigledno da je u interesu vladi da
se to tako radi, da li u celoj ili u delu vlade – to nije na nama
da razmišljamo.”
Istaknuti i dugogodišnji aktivista za zaštitu ljudskih prava Vojin
Dimitrijević veruje da ovde nije reč o putinizaciji srpskog
nevladinog sektora i ističe da stereotip o NVO sektoru kao stranim
plaćenicima nije jedini:
“Naš običan svet ne razume altruizam, zalaganje za druge i smatra da su ti ljudi malo ćaknuti. Ali to nije dovoljno pa je vlast izmislila da se tu zarađuju velike pare. Ako su velike pare onda znamo – nije on naivna budala koja se bori za tuđe stvari nego lepo zaradi. Vi vidite da je to deo uređivačke politike.”
U Srbiji trenutno ima nešto preko 10.000 nevladinih organizacija. Od toga broja tek nešto oko 3.000 je koliko toliko aktivno. Primera radi Mađarska sa sličnim brojem stanovnika ima oko 50.000, Nemačka oko 60.000, Britanija više od 600.000, dok u Americi ima preko milion i po nevladinih organizacija.
Slede REAKCIJE povodom teksta objavljenog u Politici (Bankari kaskaju za NVO aktivistima) i Okruglog stola ( Ko, kako i zašto stvara lošu sliku o NVO u Srbiji):
Centar za građansko delovanje objavio je reakciju Fonda
za razvoj neprofinog sektora Autonomne Pokrajine Vojvodine
Kako novinari/ke kaskaju za bankarima? 13. 06. 2007.
Saopštenje
Fonda za razvoj neprofitnog sektora Autonomne Pokrajine Vojvodine
povodom objavljivanja teksta u Politici pod naslovom
«Bankari kaskaju za NVO aktivistima» ( komentar povodom objavljivanja
rezultata istraživanja Republičkog zavoda za statistiku“ Zarade
po zaposlenom u Republici Srbiji – april 2007.“)
Fond za razvoj neprofitnog sektora Autonomne Pokrajine Vojvodine osnovala je Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine krajem 2003.godine s ciljem da pruži podršku onim inicijativama u Vojvodini koje imaju za cilj izgradnju građanskog društva zasnovanog na vladavini prava, društvenoj solidarnosti, poštovanju različitosti i mirnom rešavanju konflikata u društvu. Bio je to jedan od načina da se da legitimitet delovanju udruženja građana tj. prizna potreba društva da odgovori na potrebe građana na koje ne mogu da odgovore državne institucije i ustanove, zbog tromosti i nefleksibilnosti. Dakle, nevladine organizacije nisu protiv vlade, jer naprotiv, njihove aktivnosti su kompatibilne sa delovanjem vladinih institucija.
Fond za razvoj neprofitnog sektora Autonomne Pokrajine Vojvodine je u februaru 2007. godine na adrese 518 udruženja građana u Vojvodini poslao Evaluacioni upitnik, koji je između ostalih pitanja sadržao i pitanja koja se odnose na materijalni kapacitete Udruženja. Kao prvo, došli smo do zaključka da veliki broj Udruženja nije aktivan ( ovo je česta pojava u NVO sektoru da se građani okupe oko nekog problema koji reše ili ne reše, tek raziđu se jer nema sistematične podrške NVO sektoru ). Na osnovu dobijenih popunjenih Evaluacionih upitnika može se zakljućiti da: 1) nedostaju tehnički kapaciteti (prostorije, telefoni, kompjuteri...), 2) da je problem sa ljudskim resursima adekvatnih znanja i veština ( pisanje projekata, upravljanje projektima, monitoring i evaluacija, javno zagovaranje i lobiranje, odnosi s javnošću) 3) da skoro 90 % organizacija nema nijednog zaposlenog, 4) da se pri apliciranjima za finansijska sredstva dobije deo neophodnih sredstava za realizaciju projekta. Dakle, NVO sektor počiva, u većini slučajeva, na volonterskom radu i solidarnosti aktivista sa građanima.
Ako već ovo društvo nema snage da se zahvali humanim i odgovornim ljudima, koji su svoje vreme, znanje i veštine stavili na raspolaganje slabima, nemoćnim i nejakim ( to su ciljne grupe kojima se bavi NVO sektor) u teškim vremenima kad je država imala «važnija» posla, moglo bi da se pobrine da ih ne izlaže pozivu na javni linč – što čini objavljivanjem ovog i sličnih tekstova.
O novinarki, naslovu i “pozadini” teksta nećemo pisati ništa, baš kao što je “normalno” u nekim medijima da naslov nema veze sa sadržajem.
Mnogi mediji su objavili ovu reakciju Fonda za razvoj neprofitnog sektora Autonomne Pokrajine Vojvodine ali i drugih građana, organizacija i institucija.
Udruženje građana za demokratiju i civilno obrazovanje
Simina 9a, 11 000 Beograd
Tel/fax: 011/ 2625-942, 2623-980, 2632-694
cenci@gradjanske.org
www.gradjanske.org
Dnevni list “Politika” nedavno je objavio tekst pod naslovom “Bankari kaskaju za NVO aktivistima» prema kome su plate u NVO veće nego zaposlenih u bankama !?!. Osnov za ovu „udarnu vest“ je redovno saopštenje Republičkog zavoda za statistiku o zaradama u Srbiji, a vest je dodatno opremljena ilustracijom u boji pećine sa blagom nad kojom je zlatni natpis NVO AKTIVISTI. Da je ovakav naslov obična manipulacija dokazaćemo ozbiljnom analizom samih podataka koju nameravamo da predstavimo. Ovom prilikom želimo da ukažemo na to koliko je vremena, koliko napora, koliko zlovolje i svesnog gaženja profesionalizma potrebno da bi se prešao trnovit put kojim su novinarka i njen urednik došli do pomenute pećine s blagom i naslova za prvu stranu «Politike».
Naime, pomenuto saopštenje RZS se bavi svim sektorima delatnosti prema Klasifikaciji delatnosti, pa tako i sektorom delatnosti M. DR. KOMUNALNE, DRUŠTVENE I LIČNE USLUGE, oblašću „Delatnost organizacija na bazi učlanjenja“ (šifra 91) koje se potom granaju na tri grane:
Delatnost strukovnih organizacija (911 – gde spadaju i privredne
komore),
Delatnost sindikata (912)
Ostale organizacije na bazi učlanjenja (913).
Poslednje se dalje raščlanjuju na nove tri grupe:
Delatnost verskih organizacija (9131),
Delatnost političkih organizacija (9132)
i na Nepomenute organizacije na bazi učlanjenja (9133) i tek ove, dotad nepomenute organizacije obuhvataju: aktivnost organizacija koje nisu izričito deklarisane kao političke a rade na unapredjenju društvenih poslova ili rešavanju odredjenih društvenih problema formiranjem javnog mišljenja, političkim uticajem, prikupljanjem fondova, inicijative gradjana i protestni pokreti, ekološki pokreti i pokreti za zaštitu životne sredine, organizacije za pomaganje obrazovnih i komunalnih delatnosti, organizacije za zaštitu i razvoj posebnih grupa, npr. etničkih i manjinskih, patriotska udruženja, uključujući i udruženja ratnih veterana, interesne grupe kao što su izletnički klubovi, udruženja automobilista, potrošača, udruženja za društveno zbližavanje kao što su klubovi, lože, omladinske organizacije, udruženja mladih, studentske organizacije i klubovi, bratstva, udruženja za bavljenje kulturnim, rekreativnim ili drugim aktivnostima osim takmičarskskim sportom i igrama, npr. pesnički, književni, čitalački, baštovanski klubovi, klubovi za film i fotografiju, muzički i umetnički klubovi, klubovi zanatlija i kolekcionara, društveni klubovi, karnevalski klubovi kao i društva za zaštitu životinja…
Ogroman speleološko - istraživački rad je uložen u potragu za ovom NVO pećinom s blagom. Trebalo je preskočiti i strukovne i političke i verske organizacije, trebalo je dešifrovati ko se krije iza „nepomenutih organizacija“ da bi se Sezam otvorio i kazao unapred smišljeni naslov. A sve to da bi se još jednom javnosti poturila pogrešna slika o NVO aktivistima kao bogato plaćenim profiterima.
Pokušaćemo da nadjemo odgovor na to «KO, KAKO I ZAŠTO STVARA LOŠU SLIKU O NVO U SRBIJI», na okruglom stolu koji će se u petak održati u beogradskom Medija centru, sa početkom u 10 sati.
u Beogradu, 11.06.2007.
Miljenko Dereta,
izvršni direktor
Građanske inicijative
* Ekološki bilten * * Eko-NEC *
http://ekonec.wetpaint.com , broj 12, 8.jun 2007.godine
Kako je dnevni list “ Politika “ u službi dnevne politike
“Bankari kaskaju za NVO aktivistima“ – rekli bi domaći plaćenici iz domaćih medija. Posle ovog teksta jasno je da nije loše biti domaći plaćenik – em dobiješ pare, em te proglase patriotom. Smeši ti se i vlast i čast. i ne moraš da uradiš ništa – samo pljuckaš - malo levo, malo desno - a koalicioni kapacitet ti raste – svi hoće i moraju s tobom! Ako mislite da autor ovakvog naslova ne razlikuje udruženja građana, političke stranke i verske zajednice grdno se varate – autor zna kod koga je “šlajpik” tj. ko će to baljezganje ( drukčije se ne može nazvati maliciozan pristup “rezultatima” do kojih je došao Republički zavod za statistiku) da plati. Postavlja se pitanje - Kolike su plate ljudi koji rade na istraživanjima u Republičkom zavodu za statistiku? Da li se plata može dobiti i u slučaju da niste u stanju da razumete pročitano – što je definicija funkcionalne pismenosti? Da li se od novinara može očekivati da je funkcionalno pismen? Kako to da se rezultati poklapaju sa “očekivanjima” nekih političkih stranaka? Eventualnih naručilaca istraživanja !? Da li im to odjednom statistika ide na ruku ili oni pomažu sudbini? Nadamo se da će novinarka Anica Nikolić dobiti platu – mada zaslužuje otkaz. U slučaju otkaza – može se uhlebiti u NVO sektoru! Tu teče med i mleko! A sad ozbiljno: Kada bi neka NVO sprovela istraživanje i izvukla ovakve zaključke iz dobijenih podataka sigurno je da bi joj to bila poslednja aktivnost. Nikad više niko - ni domaći ni strani donator – ne bi finansirao aktivnosti koje realizuju ljudi koji ne umeju uzročno posledično da razmišljaju.
Ruža Helać, predsednica Vojvodjanske zelene inicijative
Stereotipi o NVO
Najveće zarade u Srbiji imaju zaposleni u privrednim komorama, esnafskim udruženjima i sličnim organizacijama
Netačno je da zaposleni u nevladinim organizacijama imaju najveće plate u Srbiji. Podaci koje je nedavno izneo Republički zavod za statistiku u svom saopštenju „Zarade po zaposlenom u Republici Srbiji – april 2007” bili su povod za novi izliv stereotipa prema nevladinom sektoru. Tako je i „Politika” u tekstu pod bombastičnim naslovom „Bankari kaskaju za NVO aktivistima”, pokazala kako se u medijima stvaraju predrasude.
U tekstu se navodi: „Zaposleni u nevladinim organizacijama, političkim strankama, privrednim komorama, esnafskim udruženjima, sindikatima, inicijativama gradjana i sličnim udruženjima – najbolje su plaćeni u Srbiji. Prosečna aprilska plata srećnika koji radi u ’delatnostima na bazi učlanjenja’, kako ih registruje Republički zavod za statistiku, bila je ubedljivo najveća... Prema evidenciji statističara, prosečna aprilska isplaćena neto plata oko 5.600 zaposlenih u navedenim delatnostima bila je 74.481 dinar.”
Pošto, kako se navodi u „Politici”, u Republičkom zavodu za statistiku nisu mogli da otkriju koja je to „delatnost na bazi učlanjenja” najviše doprinela navedenom, za naše prilike, ogromnom proseku isplaćenom u prošlom mesecu, autor novinskog teksta nudi svoje mini istraživanje, koje se sastoji od reda ničim izazvanih zaključaka, filovanih redom načinjenim od izjava neobaveštenih „stručnjaka”. Prvo se presudjuje u ime naroda: „Ipak, u javnosti preovladjuje mišljenje da su astronomskom aprilskom proseku najbolje plaćenih pregalaca u Srbiji sigurno najviše doprineli oni sa platnih spiskova nevladinih organizacija i zaposleni u stranačkim administracijama”.
Pozivanje na javnost, udruženo sa očiglednom lenjošću i predrasudama
dovoljni su za sumnju.
Posle samo jednog imejla Republičkom zavodu za statistiku, u kome
su traženi potpuni podaci o prosečnim zaradama – u okviru sporne
„Delatnosti na bazi učlanjenja (šifra 91)”: „Delatnost strukovnih
organizacija” (šifra 911), „Delatnost sindikata” (šifra 912),
„Ostale organizacije na bazi učlanjenja” (šifra 913) – dobijen
je odgovor: „Prosečne zarade(bruto) u aprilu 2007. godine, za
sledeće delatnosti su: 911 – 122.957 din; 912 – 56.622 din; 913
– 61.848 din.”
Da razjasnimo do kraja, pod „Delatnošću strukovnih organizacija” (šifra 911), koje imaju najveće zarade u Srbiji, klasifikovani su: „Delatnost poslovnih udruženja” (privredne komore, esnafska udruženja i slične organizacije) i „Delatnost strukovnih udruženja” (organizacije čiji su članovi pisci, slikari, umetnici svih vrsta, novinari i dr.). Dakle i novinari, iako mi na pamet ne pada da sada likujem, jer iz iskustva znam da ni to nije potpuna istina.
Nevladine organizacije su svrstane u grupu „Ostale organizacije na bazi učlanjenja”, kao „Nepomenute organizacije na bazi učlanjenja”. Medjutim, tamo se kriju još i „Delatnost verskih organizacija”, kao i „Delatnost političkih organizacija”. Nažalost, ove podatke nisam dobio, ali sam spreman da se kladim „u kom grmu leži zec”.
Otkud toliko stereotipa prema nevladinim organizacijama u Srbiji? Ovde je običaj da se ljudi prema takozvanim društveno-političkim pitanjima odnose kao navijači, držeći se podele na „naše” i „njihove” – činjenice tu nemaju mnogo uticaja.
I nije stereotip o nevladinim organizacijama kao stranim plaćenicima jedini.
Često se kaže da imamo previše NVO... Istina je drugačija. U Srbiji zvanično ima nešto preko 10.000 nevladinih organizacija. Od tog broja tek nešto oko 3.000 je koliko-toliko aktivnih. Primera radi, Madjarska, sa sličnim brojem stanovnika kao Srbija, ima 50.000-60.000, Nemačka nekoliko stotina hiljada, Britanija više od 600.000, SAD preko milion i po NVO.
Ali, najbolnija su stalna optuživanja i nepriznavanje pozitivne društvene uloge NVO, koja je prihvaćena u celom civilizovanom svetu. U UN, Svetskoj banci, EU postoje skupštine nevladinih organizacija sa konsultativnim statusom koje utiču na odredjene političke odluke unutar tih institucija. Mnoge države imaju posebne službe za saradnju sa NVO. Takodje, dobar deo nevladinog sektora u svetu se finansira iz državnih izvora.
Da država ima takav sistem kontrole novca kao što imaju NVO, sigurno bi bilo mnogo manje korupcionaških afera. A da NVO imaju na raspolaganju više novca i državi, a naročito njenim gradjanima, bi bilo mnogo bolje.
Centar za razvoj neprofitnog sektora
Zoran Marković
RADIO SLOBODNA EVROPA objavljuje sledeći izveštaj sa Okruglog stola:
NGO pod vatrom, "Politka" nevina
Radovan BOROVIĆ
Dnevni list Politika nedavno je objavio na naslovnoj strani tekst pod naslovom: “Najveće zarade u Srbiji imaju zaposleni u nevladinom sektoru”. To je izazvalo revolt i negodovanje aktivista i vođa desetak nevladinih organizacija u Srbiji, koje to smatraju nastavkom kampanje protiv NGO sektora i širenja stereotipa o dobro plaćenim izdajnicima.
Predstavnici nevladinog sektora su ubeđeni da je objavljivanje podataka o zaradama plasiranje negativnog stereotipa o tim organizacijama. Tako je list Politika u tekstu pod bombastičnim naslovom ‘bankari kaskaju za NVO aktivistima’ pokazala kako se u medijima stvaraju predrasude. Prema evidenciji statističara, prosečna aprilska isplaćena neto plata oko 5600 zaposlenih u navedenim delatnostima bila je 74.000, dinara odnosno nešto manje od 1.000 evra. Miljenko Dereta iz građanskih inicijativa kaže da nije tačan podatak da zaposleni u NGO sektoru imaju najveći prosek plata:
“Jesu visoka primanja, ali to je zato što su primanja u komorama 90.000 naspram 44.000 u nevladinom sektoru. Taj podatak je zahtevao ozbiljniju analizu, a on je po meni zloupotrebljen u jednom delu kampanje koja se uporno vodi protiv nevladinog sektora u Srbiji već više godina.”
Inače mesečni prihodi domaćinstva u Srbiji su oko 36.000 dinara. Borka Pavićević iz Centra za kulturnu dekontaminaciju i Biljana Kovačević Vučo iz Komiteta pravnika za ljudska prava kažu da su najbolnija stalna optuživanja i nepriznavanja pozitivne društvene uloge nevladinog sektora, koja je prihvaćena u celom civilizovanom društvu:
“Građanstvo na taj način to doživljava i onda to izaziva, naravno,
otpor. To se radi zbog toga da kad kupujete novine neko iza vas
kaže – sada ću da ti zviznem jednu šamarčinu.”
“Da su NGO, aktivisti NGO najbolje plaćeni u Srbiji, otprilike
bolje nego bankarski službenici, to je neki halo efekat koji kod
običnog čoveka treba da stvori utisak – vau, ovo su bogataši!
Kome je to u interesu? Pa očigledno da je u interesu vladi da
se to tako radi, da li u celoj ili u delu vlade – to nije na nama
da razmišljamo.”
Na drugoj strani, glavna i odgovorna urednica lista Politika Ljiljana Smajlović u izjavi za naš radio objašnjava kako je ova kuća došla do podataka o visini primanja zaposlenih u nevladinom sektoru:
”NGO organizacije su u toj jednoj grupaciji i njihove plate su tolike i tolike... List Politika tu nije ništa kriv. Ja sam malo razočarana što se NGO uključuju u taj trend da se za svaki problem u vezi sa svojim imidžom uvek krive medije. Ako su zaključili da je Politika kriva što imaju probleme sa imidžom u Srbiji ili što ih javnost nedovoljno uvažava, mislim da će to teško da ide ali možda nekoga u to ubede.”
Treba istaći da su nevladine organizacije odigrale jednu od ključnih uloga u demokratskim promenama 2000. godine i na tu činjenicu želi da podseti i predsednik Saveta za odnose sa građanskim društvom u kabinetu predsednika Srbije, Zoran Lutovac:
“Ne znam ko stoji iza toga i šta je motiv ali znam da to nije dobro za Srbiju. NGO su učinile veliku stvar i za državu Srbiju i za građane Srbije. Mnogo bi bilo bolje kada bi se mediji bavili upravo tim projektima koje rade NGO umesto što se bave tu i tamo nekim političkim stavovima nekih od predstavnika nevladinog sektora.”
Istaknuti i dugogodišnji aktivista za zaštitu ljudskih prava Vojin Dimitrijević veruje da ovde nije reč o putinizaciji srpskog nevladinog sektora i ističe da stereotip o NGO sektoru kao stranim plaćenicima nije jedini:
“Naš običan svet ne razume altruizam, zalaganje za druge i smatra da su ti ljudi malo ćaknuti. Ali to nije dovoljno pa je vlast izmislila da se tu zarađuju velike pare. Ako su velike pare onda znamo – nije on naivna budala koja se bori za tuđe stvari nego lepo zaradi. Vi vidite da je to deo uređivačke politike.”
Pošto kako se navodi u tekstu u Politici, u republičkom zavodu za statistiku nisu mogli da otkriju koja je to delatnost na bazi učlanjenja najviše doprinela navedenom iznosu koji se pripisuje nevladinom sektoru, pozivanja na javnost udruženo sa očiglednom lenjošću i predrasudama dovoljni su za sumnju, kažu predstavnici nevladinog sektora, na što glavna urednica Politike Ljiljana Smajlović odgovara:
“Moram da vam kažem da se svaki dan nekome ne sviđa neki naslov ali sam malo razočarana što NGO govore da je to zla namera. Kod njih sam očekivala malo veću sofisticiranost u pogledu medija i da sve što im se ne dopada ne počne odmah da se tumači kao konspiracija zlih sila protiv njih.”
List DANAS objavljuje 16. juna 2007. sledeći tekst:
Okrugli sto "Ko, kako i zašto stvara lošu sliku o NVO u
Srbiji"
Averzija koja traje od nastanka komunizma
Beograd - Postoji kontinuirana kampanja koja
se na različite načine vodi kroz pojedine medije protiv nevladinih
organizacija u Srbiji - izjavio je predsednik NVO Građanske inicijative
Miljenko Dereta povodom teksta "Bankari kaskaju za NVO aktivistima"
u listu Politika u kojem se navodi da su prosečne neto zarade
u nevladinom sektoru u aprilu dostigle 74. 500 dinara.
Na skupu "Ko, kako i zašto stvara lošu sliku o NVO u Srbiji - slučaj zarada aktivista NVO sektora", Dereta je naglasio da su primanja u tim organizacijama za april iznosila 46. 985 dinara, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, "što znači polovina onoga što je Politika objavila".
Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava, rekao je da već 60 godina, od nastanka komunizma, u Srbiji postoji averzija prema građanskom samoorganizovanju, "jer država ne voli da se išta radi bez njenog blagoslova".
Predsednik Saveta predsednika Republike Zoran Lutovac istakao je da će jedan od osnovnih prioriteta tog tela biti da se izdejstvuje donošenje zakona o nevladinim organizacijama kako ne bi bilo politizacije položaja i uloge nevladinog sektora.
Direktorka Jukoma Biljana Kovačević Vučo rekla je da je od dolaska Vlade Vojislava Koštunice usledio "logičan nastavak kampanje protiv NVO", dok je direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević istakla da aktivisti i aktivistkinje iz NVO s minimalnom snagom čine ono što bi trebalo da rade državne institucije.
J. Diković